Kasipović je naglasio da je važno da su taj dokument usaglasile vlasti Republike Srpske i Federacije BiH uz snažnu podršku Evropske unije, ali da postoji problem na zajedničkom nivou. 

"Kad imamo u vidu te činjenice, svaki razuman čovjek se pita šta mi tu u stvari radimo. Da li ono što i unutar sebe dogovorimo i uz podršku Evrope ne možemo realizovati. Ako je tako onda je sasvim logično pitanje koja je motivacija za tako nešto", rekao je Kasipović za "Glas Srpske". 

Prema njegovim riječima, da jednu takvu strategiju koja je usaglašena, opstruiše ili njeno usvajanje onemogućeva Republika Srpska, ocjene bi bile dramatičnije i drastičnije. 

Kasipović je naveo da je zaprepašćen činjenicom da sa tim pitanjem očigledno i zbog političkih razloga neko ne želi da se suoči. 

"Ko god da je činio ratne zločine mora odgovarati, ali moramo doći do procesa. Nekom očigledno ne odgovara da se otvore sva pitanja ratnih zločina", tvrdi Kasipović. 

Na sjednici Savjeta ministara održanoj 3. jula ministar za ljudska prava i izbjeglice Semiha Borovac tražila je da ovaj dokument bude skinut sa dnevnog reda. 

Ona nije objasnila zašto je to učinila, ali je dvadesetak dana kasnije rekla da njen zahtjev "nije bio izričit", te da ministar pravde treba da odgovori kada će se strategija naći na sjednici Savjeta ministara. 

Ministar pravde BiH Josip Grubješa rekao je da je i nakon skidanja strategije sa dnevnog reda sjednice Savjeta ministara 3. jula slao urgencije da se ovaj dokument na kome insistira i EU razmatra, ali da nije dobio nikakvu povratnu informaciju. 

"Glas Srpske" nezvanično saznaje da su predstavnici bošnjačkih udruženja kontaktirali sa Borovčevom i tražili da strategija ne bude usvojena.