Ozbiljna reforma visokog obrazovanja je potrebna Republici Srpskoj, saglasni su predstavnici akademske zajednice i poslodavaca. Trebalo bi da postoje projekcije o potrebnim kadrovima i da se, u skladu s tim, finansiraju određeni studijski programi, ocjenjuju na Mašinskom fakultetu u Banjaluci.
"Imamo mnogo studijskih programa za koje sigurno ne postoje opravdanja, ali to isto Ministarstvo je dalo saglasnost za otvaranje tih studijskih programa. Činjenica je da imamo jako mnogo privatnih univerziteta, koji, pretpostavljam, ne ispunjavaju čak ni uslove propisane zakonom, ali su dobijali rješenja da obavljaju tu djelatnost," rekao je Darko Knežević, dekan Mašinskog fakulteta Univerziteta u Banjaluci.
Akademska zajednica nije konsultovana prilikom izrade reformskih mjera, kaže Knežević. Iako se time dobilo na efikasnosti, smatra da su u proces morali biti uključeni oni koji su dio obrazovnog sistema Srpske. Poslodavci poručuju da su već godinama, ključni problem visokog obrazovanja u Srpskoj upisne kvote, koje treba prilagoditi potrebama studenata i tržišta rada.
"U ovom trenutku, mi smatramo da određenih profila ima previše, a neki drugi su deficitarni, i u tom segmentu one koji su deficitarni treba potaknuti, a one programe koji su suficitarni treba na neki način ili ukidati ili transformisati u nekom drugom smjeru," rekao je Saša Aćić, direktor Unije udruženja poslodavaca Republike Srpske.
Vlada je juče na tematskoj sjednici usvojila predlog reformskih mjera u visokom obrazovanju. Plan se odnosi na period do 2035. godine. Cilj je da visoko školstvo u Srpskoj dođe na nivo razvijenih evropskih zemalja. Trenutno stanje ocijenjeno je kao tromo, nefleksibilno i neprilagođeno globalnim tržišnim trendovima.
