Najavljene promjene koje bi visokom obrazovanju u RS trebalo da donese novi zakon u ovoj oblasti, uspaničile su dio akademske zajednice i pojedine centre moći, te pokrenule lavinu pritisaka i udara na resornog ministra Srđana Rajčevića i njegove saradnike.
Zaposleni u Ministarstvu za naučnotehnološki razvoj, visoko obrazovanje i informaciono društvo su, naime, već neko vrijeme pod gotovo svakodnevnim pritiscima upravo zbog činjenice da su u pripremi novi zakoni o visokom obrazovanju i o osiguranju kvaliteta, radi podizanja kvaliteta nastave na fakultetima u RS.
Takve najave, saznajemo, ne padaju lako dijelu akademske zajednice, centrima moći, te onima koji vode pojedine visokoškolske ustanove, jer znače pooštrene kriterijume, a ministar Rajčević nedavno im je poručio i da treba da ostanu zabrinuti, jer imaju i razloga za to.
Posebno se kao udar doživljava to što su u Ministarstvu riješeni da ne dozvole da pojedinci pišu zakone po svojim interesima, te da određuju viziju i pravce razvoja visokog obrazovanja. Nacrt zakona još nije ugledao svjetlo dana, ali po dosadašnjim najavama iz ovog ministarstva, planiraju pooštravanje kriterijuma za izbor u nastavno-naučna zvanja, pojačan rad inspekcija i stroge kazne.
Sagovornici „EuroBlica“ ocjenjuju, ipak, da takve najave mogu da ugrožavaju samo pojedince ili strukture koje su duboko i dugo učahurene i brane lične pozicije, morali bi više da objavljuju i rade drugačije, ali da većina akadamske zajednice u RS i studenata smatra da su reforme neophodne i podržava ih.
"Stanje u visokom obrazovanju nikad nije bilo idealno, ali u poslednjim decenijama sigurno nije dobro. Drago mi je da su se i neki ljudi u vrhu vlasti odvažili i rekli konačno da je car go, jer smo slušali i ministre koji su uljepšavali stvarnost i izbjegavali odgovornost".
A prvi korak da nešto mijenjamo je da kažemo da stanje nije dobro i drago mi je da su ljudi koji su na čelu pokazali hrabrost i spremnost da to pokrenu. Zaista, ima puno prostora za napredak, a mislim da je većina ljudi na fakultetima, posebno mlađih, sv,esna da može i treba bolje, i zainteresovana da se proces reformi ozbiljno zakotrlja, a ne da se ide linijom manjeg otpora i drži ustaljenog načina rada koji očigledno nije dobar – kaže profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Banjaluci Srđan Dušanić.
Po njegovim riječima, stanje nije dobro ni kada se uzme nastavni proces, ni naučna produktivnost na našim fakultetima.
"Kada govorimo o nastavnom procesu, mi ne učimo studente pravim stvarima i na pravi način. Nema nas na međunarodnom planu kada je u pitanju naučna produktivnost u mjeri u kojoj bi trebalo da budemo. Isto je i kada su u pitanju međunarodni projekti i naučni radovi u međunarodnim indeksiranim časopisima. Jednostavno su promjene i napredak po tom pitanju neophodne", kaže Dušanić.
Kriterije, dodaje, treba unaprijediti, jer su oni najniži u regionu, a tako ozbiljne stvari se ne mogu ni prepustiti samo entuzijazmu. Akademci, ipak, očekuju i veću podršku iz ministarstva za istinsko bavljenje naučno-istraživačkim radom.
"Dobro je da je banjalučki univerzitet krenuo sa pozitivnim mjerama i pomacima kojima pokušavamo da podignemo kvalitet, ali bez opšte reforme na nivou RS, teško da možemo da napravite pravi iskorak", zaključuje on.
Među studentima, takođe, vlada uvjerenje da su promjene na bolje potrebne, a posebno modernizacija visokog obrazovanja, sa više prakse i istinskim sticanjem novih znanja i vještina.
"Zbog toga Unija studenata i njeno rukovodstvo pozdravlja i podržava reformu visokog obrazovanja. Očekujemo i više informacija o tome šta će se tačno raditi i na koji način, ali svakako treba uvesti i određene kontrole, posebno u slučaju plagijata i slično, o čemu smo mi već i govorili. Pooštriti kriterijume da bi i profesori dalo osjećaj da su tu zbog studenata, a ne samo obrnuto", kaže predsjednik Unije studenata RS Nemanja Babić, dodajući da vjeruje da trenutno rukovodstvo javnih univerziteta, a i većina profesora u RS podržava reforme.
On ističe da kroz ovu reformu treba pokušati i što više približiti tržište rada univerzitetu, uvesti što više prakse na svim fakultetima, te da znanje studenta posle završenog fakulteta bude takvo da može da bude konkurentan na tržištu i nađe zaposlenje.
U resornom Ministarstvu kratko kažu da je priprema novih zakona, koji su okosnica reforme u visokom obrazovanju, u toku, te da se očekuje da do kraja ove godine budu upućeni i u proceduru.
Trivić: Prvi put vidimo dobru volju
"Krajnje je vrijeme da dođe do promjena u visokom obrazovanju, jer je evidentno da dobar dio onih koji tu rade ne zadovoljava ni postojeće standarde kvaliteta, tako da sve aktivnosti ministarstva u smislu sređivanja stanja na fakultetima moramo podržati. Mjere o kojima se govori su i zahtjevi poslovne zajednice već nekoliko godina i sada prvi put vidimo dobru volju da dođe do nekih promjena".
Sa druge strane, vidimo i otpor pojedinaca ili grupa koji su i doveli sistem u ovakvo stanje, u smislu da nastoje da zadrže postojeće stanje s opravdanjem da zahtjevi poslovne zajednice nisu realni. Ali smatramo da visoko obrazovanje mora biti prilagođeno mogućnostima i potrebama ovog društva. Najveći napredak bi ustvari bio ako bi se analizirala stečena zvanja – kaže Saša Trivić iz Unije udruženja poslodavaca RS.
