Republika Srpska je opredijeljena da nastavi reformu javne uprave, ali je za nju neprihvatljiv način raspodjele novca u Fondu za reformu javne uprave, izjavila je ministar uprave i lokalne samouprave Srpske Lejla Rešić.
"Za Republiku Srpsku nije prihvatljiva činjenica da kancelarija koordinatora za reformu javne uprave sebe postavlja iznad Vlade Srpske", rekla je Rešićeva na konferenciji za novinare u Banjaluci.
Rešićeva smatra da bi ova kancelarija trebalo da bude tehnička podrška resornom ministarstvu, ističući da je situacija danas takva da su oni podrška sami sebi i da imaju 52 zaposlena.
Ona je rekla da je osnovni problem to što Fond za reformu javne uprave ne postoji od decembra 2017. godine, te da resorno ministarstvo već godinu dana pokušava, traži i insistira da razgovara sa donatorima o načinu raspodjele sredstava.
"Već dugo ne funkcioniše raspodjela sredstava. Četiri godine pokušavamo u okviru Fonda da nađemo način da to promijenimo. Nismo naišli na razumijevanje, a 31. decembra 2017. godine smo jasno rekli da više ne želimo na takav način da radimo", pojasnila je Rešićeva.
Ona je podsjetila da je 4. decembra 2017. godine imala sastanak sa švedskim ambasadorom u BiH i jednim od donatora, dodajući da mu izražava zahvalnost za tadašnje razumijevanje jer je jedini rekao da postoje elementi ispravnog u reformi javne uprave u Srpskoj.
Rešićeva napominje da je Republika Srpska 2006. godine ušla u proces reforme javne uprave, ali da od tada nijedan donator nije pitao da li je u redu način na koji se troši njihov novac.
"Nemoguće je danas porediti Republiku Srpsku i Federaciju BiH, jer je politčki sistem u Srpskoj potpuno drugačiji i Republika Srpska jedina u BiH ima Ministarstvo uprave i lokalne samouprave koje je zakonom definisalo šta radi i koje odgovara Narodnoj skupštini", kaže Rešićeva.
Ona je rekla da Republici Srpskoj ne treba nikakav strateški okvir, jer resorno ministarstvo dobro zna šta radi i šta su mu obaveze.
"Novi strateški okvir koji se pokušava nametnuti je kao "treće oko" kada čitate, bez cilja, plana, ideje i to je za nas neprihvatljivo. Ovo nije "ne" samo da bi bilo "ne", već zato što želimo da se više ne finansiraju programi za obuku za računare. Ako žele reformu, želimo da nas podrže u bitnim projektima", istakla je Rešićeva.
Ona je rekla da je Republika Srpska sama platila projekte e-registracija, e-matičar, e-beba, jer Fond to nije vidio u strategiji.
"Koncept reforme javne uprave je besmislen. Republika Srpska jeste za reforme, ostaje u dijalogu, ali moramo drugačije", poručila je Rešićeva.
