On je precizirao da se ovim zakonom utvrđuju i bezbjednosni koordinator i menadžer za kritičnu infrastrukturu, te uređuju saradnja u oblasti kritične infrastrukture, postupanje sa zaštićenim podacima, nadzor nad sprovođenjem ovog zakona, kao i prekršajne odredbe. 

Kritične infrastrukture su sistemi, mreže i objekti od posebne važnosti, čije uništavanje ili ugrožavanje može izazvati ozbiljan poremećaj u slobodnom kretanju ljudi, prevozu robe i pružanju usluga, te negativno uticati na unutrašnju bezbjednost, zdravlje i živote ljudi, imovinu, životnu sredinu, spoljnu bezbjednost, ekonomsku stabilnost, te neprekidno funkcionisanje republičkih organa. 

Razlog za donošenje ovog zakona sadržan je u činjenici da ne postoji važeći propis koji na jedinstven način uređuje oblast zaštite kritične infrastrukture. 

"Imajući u vidu važnost objekata kritične infrastrukture, njihova zaštita je od značaja za funkcionisanje Srpske. Poremećaji u radu kritične infrastrukture mogu dovesti do ozbiljnih i dugoročnih oštećenja, te njihova zaštita predstavlja kompleksan sistem bezbjednosne opreme i procedura koje se moraju poštovati da bi bezbjednost bila na najvišem mogućem nivou", navodi se u obrazloženju ovog nacrta zakona. 

U tekstu ovog nacrta zakona se navodi da je dostupnost, pouzdanost i otpornost kritične infrastrukture od suštinske važnosti za bezbjednost, što ukazuje na potrebu da se odrede konkretni subjekti koji čine ovu infrastrukturu, te da se u ovoj oblasti propišu obaveze i ustanovi odgovornost subjekata kritične infrastrukture, kao i da se njena bezbjednost razvija i unapređuje uz podršku svih nadležnih institucija. 

"Razlog za donošenje zakona jeste i usklađivanje zakonodavstva Srpske sa propisima EU", navodi se u nacrtu zakona. 

Ovim aktom propisuje se i obaveza MUP-a Srpske da prati, procjenjuje prijetnje, predlaže operativne i druge mjere za upravljanje kritičnim infrastrukturama, kao i obaveza podnošenja izvještaja Vladi Srpske i Odboru Narodne skupštine Republike Srpske za bezbjednost.