Vidovićeva je istakla da bi to trebalo povećati Bruto društveni proizvod /BDP/ i poboljšati životni standard u Srpskoj.

"Prvi prioritet Vlade Republike Srpske u 2021. će biti očuvanje života građana, odnosno zdravstvo, zatim privreda i investicije koje želimo da uduplamo, što će ići na teret troškova", rekla je Vidovićeva za Alternativnu televiziju.

Ona je istakla da su u narednoj godini planirani i brojni projekti za unapređenje uslova života na selu, sanaciju od poplava, ulaganja u auto-puteve, elektroprivredu i ostali veliki investivcioni projekti.

"Za sada nismo imali od Elektroprivrede nikakve zahtjeve za povećanje cijene električne energije, što su tražili i poslodavci. Zasigurno će tako ostati ove godine, a vidjećemo kako će biti poslije", pojasnila je Vidovićeva.

Ona je istakla da je budžet za 2021. projektovan tako da će Srpska imati značajno veće prihode od tekućih rashoda i neće dozvoliti da tekući troškovi premaše prihode budžeta, zbog čega bi se onda morale smanjivati plate i drugo.

"Koncipirali smo budžet za narednu godinu da bude stabilan i potpuno likvidan. Ne očekujemo povećanje zaduženosti, koja bi trebalo da ostane na ovom nivou", rekla je Vidovićeva i dodala da se tek u drugoj polovini godine razmišlja o povećanju BDP-a, odnosno o određenoj relaksaciji.

Ona je navela da će plate ostati na postojećem nivou, ali će biti redovne, a penzije usklađene sa rastom plata i troškova života, što bi trebalo da bude povećanje od oko tri odsto, dok će ostala socijalna davanja biti redovna.

Govoreći o drugom rebalansu budžeta, ona je podsjetila da je Srpska prvi rebalans morala da radi u maju da bi se mogla odvojiti sredstva za troškove zdravstva i da bi pomogli privredi, te da su isti razlozi i za drugi rebalans.

"Imali smo nešto više prihoda i ušteda na jednoj strani, a na drugoj strani imali smo i veće troškove, tako da nam je drugi rebalans budžeta veći od prvog za 23 miliona KM i njegovo ukupan okvir je 3,636 milijardi KM", rekla je Vidovićeva.

Deficit je prvim rebalansom bio planiran 412 miliona KM, kaže Vidovićeva, a sada će biti 398 miliona KM, možda čak i manji.

"Zaduženje koje smo planirali prvim rebalansom, ovim drugim rebalansom će biti manje za 34 miliona KM. Republika Srpska apsolutno nije prezadužena. Uspjeli smo da ne napravimo preveliko zaduženje i javni dug iznosi 44 odsto BDP, a prema zakonu može da ide do 55 odsto", rekla je Vidovićeva, te dodala da je ukupan dug sada 54,5 odsto BDP-a, a može da ide do 60 odsto, što znači da Srpska još nije prezadužena.

Ona je najavila da će uštede, koje su napravljene drugim rebalansom, biti nastavljene i u narednoj godini.

"U 2020. smo isplatili 328,7 miliona KM iz Kompenzacionog fonda, za zdravstvo 348 miliona KM, za privredu 90 miliona KM i još 50 miliona KM imamo rezervu koja služi za pokrivanje garancija ovim garantnim programom, koji je važan za privredne subjekte, pogotovo za mala i srednja preduzeća", podsjetila je Vidovićeva.

Kada je riječ o funkcionisanju Garantnog programa, Vidovićeva je pojasnila da je Vlada nakon tri mjeseca njegovog funkcionisanja sagladala šta korigovati, pa će rok otplate biti povećan sa četiri na sedam godina, maksimalan iznos za mikro preduzeća povećaće sa 30.000 na 50.000 KM, za mala preduzeća na 200.000 KM i za srednja preduzeća na 400.000 KM. Za sva preduzeća garancija i dalje ostaje 70 odsto.

"Promijenićemo pravilo da se sredstva ne mogu dodijeliti privrednim subjektima koji nisu poslovali pozitivno u 2020. godini, jer očekujemo da će veliki broj privrednih subjekata poslovati negativno i njima ćemo pomoći ovim garantnim programom, koji je produžen do kraja 2021. godine", rekla je Vidovićeva.

Govoreći o deficitu, koji je sada 3,4 odsto BDP-a, odnosno za 0,4 odsto je veći od predviđenog, što ne znači da će tako i ostati do kraja godine, Vidovićeva je rekla da Vlada želi da dobije od Skupštine odobrenje da u naredne tri godine to sanira i dovede deficit na nivo od maksimalno tri odsto, pa je već u 2022. godini plan da Srpska bude u suficitu.