.webp)
Масовно угинуће пчела у Србији претвара се у праву економску катастрофу - штета би могла да премаши чак 100 милиона евра, процјењују стручњаци из Савеза пчеларских организација Србије.
Према ријечима Родољуба Живадиновића, предсједника Савеза, у појединим општинама страдало је и до 90% пчелињих друштава. С обзиром на то да свако друштво броји између 20.000 и 50.000 пчела, губици су застрашујући. Примјера ради, једном пчелару од 365 кошница преживјело је тек неколико, док је у мјестима попут Апатина штета нешто мања, али и даље озбиљна — око 15%.
Главни узрок помора, према анализи стручњака, јесте прошлогодишња суша и катастрофалан недостатак полена, кључне хране за пчеле током формирања "зимских" пчела. Без довољне исхране, пчеле су изгубиле имунитет и постале лак плијен вирусима и паразитима попут злогласне варое. Живадиновић истиче да је ситуација драматична и да ниједна мјера до сада није успјела да заустави губитке.
Да би слика била још мрачнија, слични трендови забиљежени су и у Мађарској, док у САД пчелари биљеже губитак чак 62% пчелињих друштава. Тамо се овај проблем вуче још од 2006. године, а милиони долара утрошени на истраживања до данас нису дали коначан одговор на питање: зашто пчеле умиру?
Економски гледано, посљедице за Србију биће вишеструке. Поред директних губитака у пчеларству, очекује се и огроман удар на пољопривреду, јер пчеле опрашују чак 70% култура које чине основу исхране људи и сточне хране. Нестанак опрашивача повући ће за собом пад приноса воћа, поврћа, али и уљарица попут сунцокрета и соје, чиме се ланац штете шири на цијелу економију.
Стручњаци упозоравају да, ако се тренд настави, Србија би наредне године могла да остане без чак половине укупне производње меда, а тиме и значајног дијела извоза који годишње доноси милионе евра.
„Да смо на вријеме селили пчеле у подручја богатија поленом или их дохрањивали замјенама, можда бисмо успјели да сачувамо више друштава“, закључује Живадиновић у изјави за агенцију Бета, али додаје да борба није готова — пчелари се још надају да ће спасити макар део популације и умањити колапс који пријети да уздрма не само пчеларство, већ и укупну српску пољопривреду.
(Телеграф)
.webp)
