Прва насеља на широј територији Београда датирају из праисторијске Винче, 4.800 година прије нове ере. Сам Београд су основали Келти у 3. вијеку пре н. е, прије него што је постао римско насеље Сингидунум. Словенско име „Белиград“ први пут је забиљежено 878. године. Београд је главни град Србије од 1405. године.
Најстарији назив за Београд, за који се поуздано зна, био је Сингидум. Овим просторима владали су Келти који су за своју територију осмислили име као комбинацију ријечи синги – са значењем круг и дун – насеље. Према томе, најстарији писани назив главног града Србије је тумачен као кружно насеље или још вјероватније утврђење овог облика.
Када су у 2. вијеку град освојили Римљани, преименован је у Сингидунум. Под римском влашћу Сингидунум је имао своју самоуправу, а статус му је био сличан статусу који су имале колоније. Грађани који су га насељавали нису имали право да учествују у политичком животу за разлику од римских држављана. С друге стране, били су у обавези да плаћају порез.
Под влашћу Византије, у 6. вијеку име прелази у Велиградон. Цар Јустинијан изграђује и обнавља ову територију коју су послије римског периода разорила варварска племена: Хуна, Гота, Визигота… Град достиже тешко очекивани миран период, али ни овога пута не задуго.
Авари пале и уништавају Велиградон који уступа мјесто данашњем називу, доласком Словена (средина 7. вијека). Београд како само име каже, Словени су му дали по свијетлој боји камена којом је изграђен. Назив се привремено устаљује и никада се више не губи у потпуности. У међувремену ће се појављивати друге варијанте, али је народ са ових простора у периоду од 9. до 11. вијека и даље своје станиште најчешће називао словенском варијантом, Београд.
Краткотрајно, биће познат и под латинским именом Алба Граеца. Бугари ће, за вријеме своје владавине име промијенити у Алба Булгарицу. Под Угарима ће, такође, услиједити више варијанти: Фехервар, Нандоралба и од 14. вијека Нандорфехервар који такође алудира на бијелу боју. Једно вријеме ће носити њемачка имена: Weißenburg и Гриецхисцх-Griechisch-Weißenburg као и италијанско Castel Bianco (Бели замак).
Под Османлијама познат је као Белграт и Дар Ал Џихад у значењу Кућа рата. Четрдесетих година прошлог вијека нацисти ће осмислити своју варијанту: Принз Еуген Стадт.
Од локалних назива, познат је и као Бијоград, како га је Вук Караџић назвао у свом рјечнику; као Биоград на Дунаву и, наравно, најчешћа варијанта Београд, како су га и крстили стари Словени.
(Опанак.рс)
