Од Петриње до Руме, у избјегличкој колони била је и породица Радановић. За вријеме акције „Олуја“ 1995. године срушена им је кућа, а колоне српских избјеглица из Хрватске, хрлиле су ка Србији.
У том метежу отишли и покушају да сачувају сопствени живот избјегли су без Дене, пса којег су 1991. добили су од комшије.
"Дена је увијек била весела, али 17 дана прије одласка, када смо добили писмо од канадске амбасаде о детаљима путовања, није се мицала из куће. Знала је да се спремамо да негдје идемо и стално нас је држала на оку", прича Душанка Радановић.
Којим стазама је Дена успјела да дође до Руме и како је успјела да нађе своје господаре и пријатеље, остаје непознато.
Прошла је кроз градове, или поред њих: Двор, Нови, Приједор, Бањалука, Прњавор, Дервента, Модрича, Брчко, Бијељина, Богатић, Сремска Митровица. На путу су јој се испријечиле ријеке Уна, Сана, Врбас, Босна, Дрина, Сава.
Препреке су, по свему судећи, биле уистину мале према љубави која је вукла напред ка циљу да нађе своју породицу. Након 139 дана лутања и пређених 500 километара од Петриње до Руме, гдје се налазио избјеглички камп, нашла их је. Пред Нову годину 1996. годину, тачно 22. децембра, у собу је утрчао син Горан и бескрајно узбуђен рекао: Мама, дошла нам је Дена! – прича Душанка, и додаје да у првом тренутку керушу није могла да препозна јер је много смршала, а шапе су јој биле крваве и без ноктију, ипак одао је бијели знак испод врата.
У Руми се Дена оштенила и донијела на свијет петоро кучића. Штенад су поклоњена Румљанима, а она је одлетјела преко “велике баре”.
Радановићи су 1999. године написали молбу за пресељење у Канаду и одмах се поставило питање шта радити са Деном. "Дјеца су јасно рекла да без ње неће да иду. То сам и саопштио службеници у канадској амбасади у Београду, која ме и изненадила и обрадовала у исто вријеме својим одговором:
– Ми о вашој керуши све знамо и све ћемо учинити да и она путује са вама, ништа не брините", сјећа се Милан Радановић.
Керуша Дена постала је најпознатији пас на планети када је након операције „Олуја“ прешла је 500 километара да би пронашла своје власнике у избјегличком кампу.
Вијест о керуши Дени и њеној породици Радановић у кратком року је обишла цијели свијет, многи су је поредили са Леси. Али, разлика је у томе што је Дена успјела да нађе своје газде на 500 км удаљеном, за њу потпуно непознатом мјесту.
Овај случај остао је необјашњен и са стручне стране, те се све свело на констатацију да је то било и више од обичног животињског инстинкта.
(Извор: Шајкача)
