Хирург доктор Драган Николић, управник Ургентног центра Клиничког центра Војводине открио је како је текла акција спасавања у несрећи на Жељезничкој станици Нови Сад. Како је истакао, упркос тежини повреда, гаји наду да ће пацијентима бити боље и напомиње да је јако важно да уз професионалност и вјештину свег медицинског особља, имамо и емпатију како за пацијенте, тако и за њихове најближе.
Др Николић истакао је да је код троје пацијената који су живи извучени из рушевина на Жељезничкој станици Нови Сад присутан мултидисциплинарни тим који води рачуна о њиховом опоравку, али да су они и даље животно угрожени.
- Мултидисциплинарни тим стално је присутан. Нажалост волио бих да су они боље, али животно су угрожени. Лијечење је интензивно, пратимо их, улажемо сав људски труд и надамо се добром исходу - каже др Драган Николић.
Истиче да у организационом смислу када се догодила несрећа у Новом Саду све је било изузетно.
- Имали смо изузетну и правовремену информацију шта се дешава на терену. У једном тренутку у Ургентни центар је дошла ријека људи из КЦ Војводина. Ништа нисмо причали, ја сам знао да имам огроман број људи на располагању. У сваком моменту смо знали шта се дешава. Ово троје младих људи је живо захваљујући доброј организацији - каже Николић.
Такве повреде нисмо видјели од рата, истиче доктор.
- Ми смо увијек спремни на најгори сценарио, да примјенимо све своје знање да спасемо људе. Ми смо добили информацију да су људи на терену добили информацију да су дошли до младе женске особе, да је велики терет на руци и ја сам одмах донио одлуку да обавимо ампутацију на лицу мјеста како бисмо је спасили из рушевина. Уз себе сам имао одличан тим великог броја људи који је био спреман да пође не питајући да ли је њихов живот можда угрожен ако оду тамо. Питали су ме како ћемо ампутирати руку, ја сам рекао на било који начин, макар под локалном анестезијом. Људи на терену су успјели да ослободе ту руку и ми смо одмах са дјевојком отишли у операциону салу - каже др Николић.
Напомиње да љекари увијек очекују најгоре, али да се искрено нада да ће уз овако добар тим ови спасени људи бити добро.
- Тек смо ујутру схватили шта се десило. Најтеже је када добијемо налаз да се нешто не дешава како треба. Сви ми имамо огромну жељу да то буде добро. Најважније је да уложимо оно знање које смо чували за овакве ствари. За нас је ово велики изазов да ове људе спасемо. Прогностички, ти људи можда не би преживјели, али уз овакав један труд надам се добром исходу без обзира на прогнозе - каже др Николић.
Истиче да је поред љекарске вештине у овим моментима јако битна и људскост, што љекари и показују, истиче др Николић.
- Родитељи једне од пацијенткиња не излазе из Ургентног центра. Сестра ме је позвала да ми каже да се отац једне од пацијенткиња не одваја од ње 24 сата, ја сам је питао да ли му је спремљено нешто, рекла ми је да јесте и да одбија да једе. Ми смо сви сишли доле да с њим разговарамо, да му понудимо то, да учествујемо у његовој патњи. То нам треба! Треба нам емпатија. Треба нам жеља за људскошћу. С једне стране је професионализам, с друге стране је људскост. Оно мора бити спојено у ствари. И сви морамо осјећати емпатију, сви морамо учествовати у томе. Ако буде тако, онда ће и тим људима бити лакше и свима нама бити лакше - изјавио је др Николић за РТС.
.webp)
