Министар за бригу о породици и демографију Милица Ђурђевић Стаменковски изјавила је данас да су јака држава Србија и њене институције гарант очувања права српског народа.
Ђурђевић Стаменковски је навела чињеницу да је високи представник у БиХ, Педи Ешдаун 2002. године донио антидејтонску одлуку о формирању тзв. Суда БиХ и да тадашња власт у Београду није реаговала и да је ћутањем на тај начин допустила формирање политичког инструмента за прогон српског народа и подривање Републике Српске.
- Данас, 2025. године, имамо потпуну другачију ситуацију, гдје Србија пружа сву врсту помоћи Републици Српској из историјских и моралних разлога и наше обавезе да будемо национално одговорни према нашим сународницима са друге стране Дрине. Такође, Србија је у обавези то да чини и из разлога што је гарант Дејтонског споразума - истакла је она.
Додала је да Милорада Додика покушавају да сломе као легитимно изабраног предсједника због Републике Српске, одбацујући народну вољу, јер им смета као институција српског народа.
- Иста ситуација је без разлике и у Србији, коју покушавају да дестабилизују и гдје се протестна окупљања злоупотребљавају, не у политичке, него у сврхе саботаже државе и напада на институције. Морамо да схватимо да слабљењем Србије одмажемо Републици Српској и остављамо је на цједилу. Јака држава Србија и њене институције гарант су очувања права српског народа - истакла је министарка.
Према њеним ријечима, Кристијан Шмит је представник одлазеће и поражене агенде неолиберала и глобалиста који су покушали да се понашају на Балкану као колонијални управници.
Она тврди да мандат Кристијана Шмита није потврђен од стране Савјета безбједности УН (СБ УН) и да самим тим он нема легитимитет и легалитет да ради ово што ради, наводи се у саопштењу Министарства.
- Шмит је изабран од стране Управног одбора за имплементацију мира, који Дејтонским споразумом искључиво има савјетодавну улогу, а не да даје мандат високом представнику супротно вољи СБ УН - нагласила је Ђурђевић Стаменковски.
Подсјетила је и на став Венецијанске комисије из 2003. године "да високи представник у Босни и Херцеговини, као спољни инострани фактор, не може да намеће законе и на тај начин задире у унутрашња питања стране државе".
