У години која је обиљежена драматичним догађајима за Србију, дипломатски коридори су били поприште преговора и доношења одлука које су имале дубок утицај на судбину земље.
Међу кључним актерима у кројењу политичких прилика 1999. године нашли су се дипломатски представници Запада, попут тадашњег премијера Велике Британије Тонија Блера, генерала Веслија Кларка, америчке државне секретарке Медлин Олбрајт, генералног секретара НАТО Хавијера Солане, америчког шефа државе Била Клинтона.
Одлуке ових високо рангираних функционера у то вријеме свјетска и домаћа јавност пратила је из минута у минут.
Данас, многи од њих наставили су своје путање, неки оставши у политици, неки су се окренули новим изазовима, а поједини су у међувремену преминули.
Бил Клинтон
У вријеме НАТО бомбардовања био је предсједник Сједињених Америчких Држава.
"Нема више чекања. Праг је прекорачен. Угрожени су амерички национални интереси", изјавио је Клинтон послије неуспјешних преговора Југославије и косовских Албанаца у Рамбујеу, након чега је услиједио монструозни напад.
Након предсједничке функције посветио се хуманитарном раду, подржао је супругу Хилари у предсједничкој кампањи 2016. године. Године 2020. изабран је за електора државе Њујорк у оквиру Електорског колеџа, а свој глас на предсједничким изборима дао је Џозефу Бајдену, односно Камали Харис.
Тони Блер
Као премијер Велике Британије од 1997. до 2007. године повео је земљу у четири рата. Био је један од највећих заговорника НАТО бомбардовања 1999. године.
Након што је поднио оставку на мјесто премијера именован је за специјалног изасланика за мир Квартета за рјешавање блискоисточне кризе.
Након политичке каријере постао је савјетник је у познатој инвестиционој банци.
Основао је Институт за глобалне промјене којим промовише глобалне погледе влада и организација.
Хавијер Солана
Мадриђанин, у вријеме бомбардовања 1999. године био је генерални секретар НАТО.
Служио је као високи представник ЕУ за заједничку спољну и безбједносну политику. Солана је постао почасни предсједник Центра за хуманитарни дијалог, а 2011. године постао је члан "Глобал Лидершип Фндација", организације која ради на промоцији доброг управљања широм свијета. Исте године је постао и члан управног одбора "Хјуман Рајтс Воча".
Весли Кларк
Американац из Чикага, био је командант савезничких снага НАТО у Европи од 1997. до 2000. године.
Кларк је командовао НАТО операцијом "Савезничка сила" 1999. године. Интересантно је да је био је кандидат за предсједничку номинацију испред Демократске странке у САД 2004. године, али се повукао из предсједничке трке.
Тада је предсједнички кандидат испред демократа био Џон Кери, а испред републиканаца Џорџ Буш, који је освојио свој други мандат.
Данас, Кларк има консултантску фирму и предсједник је и извршни директор једне инвестиционе банке. Од јула 2012. до новембра 2015. био је почасни специјални савјетник румунског премијера Виктора Понте за економска и безбједносна питања.
Џејми Шеј
Британац из Лондона, бивши је портпарол НАТО. Био је заменик помоћника генералног секретара за нове безбједносне изазове у сједишту НАТО-а у Бриселу све до пензионисања крајем септембра 2018.
Шеј ће остати упамћен као неко ко је изњедрио термин "колатерална штета" и "колатерална жртва" за страдања српских цивила током бомбардовања.
Двије деценије након агресије Шеј је изјавио да жали због "колатералне штете", али да је бомбардовање Југославије било оправдано.
Редовни је професор стратегије и безбједности на Универзитету Ексетер, и гостујући на неколико европских универзитета.
Џејмс Рубин
Био је помоћник америчког државног секретара за јавне послове у Клинтоновој администрацији од 1997. до 2000. Био је и главни портпарол Стејт департмента, и десна рука секретарке Медлин Олбрајт.
Послије Клинтоновог одласка, радио је као професор међународних односа на Лондонској школи економије. По повратку у Њујорк вратио се политици, био је главни спољнополитички портпарол предсједничке кампање генерала Веслија Кларка.
Био је и члан предизборног тима Хилари Клинтон 2008. године. Новембра 2022. државни секретар Ентони Блинкен именовао га је за специјалног изасланика и координатора Центра за питања од глобалног значаја.
Герхард Шредер
Био је њемачки канцелар од 1998. до 2005. године. Један је од главних заговорника агресије на Југославију коју је правдао "ужасним кршењима људских права и хуманитарној катастрофи на Косову".
Неколико година касније критиковао је брзу одлуку неких европских земаља да признају Косово као независну државу. У марту 2014. Шредер је упоредио руску интервенцију на Криму са НАТО бомбардовањем Југославије, наводећи оба случаја као кршење међународног права и Повеље УН.
Након политичке каријере постао је предсједник одбора "Норд Стрим АГ и Росњефта", али је 2022. дао оставку и одлучио да се не придружи одбору руске државне гасне компаније Гаспром.
Био је менаџер за инвестициону банку "Ротшилд" и предсједник одбора фудбалског клуба Хановер 96.
Медлин Олбрајт
Прва државна секретарка у историји САД. На ту функцију је дошла 1997. године док је предсједник био Бил Клинтон. Била је важна учесница мировне конференције у Рамбујеу 1999. године.
"Кад ме људи питају на шта сам најпоноснија од онога што сам урадила, то је Косово", изјавила је једном приликом за "ББЦ" Олбрајтова. Гласно је заговарала бомбардовање Југославије.
Олбрајт је посљедњих година била предсједавајућа у Националном демократском институту за међународне послове и предсједница Труманове фондације за стипендирање.
Крајем 2021. године постављена је за предсједницу америчког Одбора за одбрамбену политику. Умрла је 23. марта 2022. године у 84. години од рака.
Робин Кук
Био је министар спољних послова Велике Британије. Његов мандат министра спољних послова обиљежиле су британске интервенције на Косову.
Имао је истакнуту улогу 1999. године у кампањи НАТО снага да српска војска напусти Косово, а касније је означио "одбрану Косова" као једно од најзначајнијих достигнућа.
Преминуо је 2005. године док је био на одмору у Шкотској.
Изненада је доживио срчани удар, колабирао је, изгубио свијест и пао низ гребен. Након тога превезен је у болницу, али је неколико минута по доласку проглашен мртвим.
Марти Ахтисари
За специјалног савјетника генералног секретара УН за бившу Југославију именован је 1993. године. Наредне године изабран је за предсједника Финске и на тој функцији је остао до 2000. године. Године 2007. именован је за специјалног изасланика за преговоре о будућем статусу Косова.
Србији ће остати у сјећању по Свеобухватном приједлогу за рјешење статуса Косова, познатијем као Ахтисаријев план, изнијетом 2007. године. Њиме је, између осталог, предвиђена широка аутономија за српске општине, и такозвана надзирана независност за Косово.
Ахтисаријев план се помиње и у Декларацији о независности коју је Скупштина тзв. Косова усвојила фебруара 2008. године, чиме је Приштина једнострано прогласила одвајање од Србије.
Србија никада није прихватила Ахтисаријев план. Добитник је Нобелове награде за мир. Након што му је дијагностификована Алцхајмерова болест повукао се из јавности 2021. године. Преминуо је у 87. години живота у октобру прошле године.
Џозеф Бајден
Још један од највећих заговорника бомбардовања Југославије је и човјек који је сада на челу једне од најмоћнијих држава свијета - Џозеф Бајден.
Бајден је жестоко позивао на бомбардовање Југославије још 1998. године када је вршио функцију сенатора.
"Ја сам предложио бомбардовање Београда. Ја сам предложио да амерички пилоти оду тамо и да униште све мостове на Дрини”, говорио је тадашњи сенатор Бајден.
Тренутно је предсједник САД, а познат је по бројним гафовима међу којима су се највише истакли његови падови на степеницама авиона и "руковање" с невидљивим човјеком.
И данас, као и тада, он је заговорник употребе силе, што се најбоље одражава на примјеру Украјине гдје је слао огромне количине наоружања и не покушавајући да сукобљене стране доведе за преговарачки сто.
Упркос захтјевима за убијање Срба поједини српски политичари, као на примјер Игор Црнадак, га пореде са једним другим америчким предсједником - Вудроом Вилсоном - који је остао упамћен као велики пријатељ Срба и за чијег се мандата српска застава завијорила на Бијелој кући.
Црнадак јe, иначе, прије неколико дана подсјетио на догађај након Првог свјетског рата када се на Бијелој кући завијорила српска застава у част свих жртава српског народа. Он је тада поручио да "не треба правити бабароге од администрације која то није".
"Нема потребе да правимо бабароге од администрација које то нису. То је погрешно", рекао је Црнадак, заборављајући да је сада на челу те америчке администрације Џозеф Бајден - човјек који је позивао на бомбардовање Београда, рушење мостова на Дрини, а самим тим и убијање Срба.
