On je za RTS rekao da treba pogledati činjenice i uporediti kakva je situacija na KiM bila za vrijeme Trampa, a kakva sada kada je američki predsjednik DŽo Bajden.

- Mislim da je prilično jasno da smo mi implementacijom ekonomskih sporazuma pokušavali da donesemo ekonomski razvoj i posao mladim ljudima, da dovedemo zapadne kompanije i investicije, da otvaramo granice, a sada smo došli do haosa zbog koga vidimo da NATO snage moraju da se umiješaju. Ta promjena bila je Aljbin Kurti - ocijenio je Grenel.

On je rekao da je radio sa Hašimom Tačijem, Abdulahom Hotijem i Kurtijem, i da je veoma zabrinut, jer Kurti nastavlja da odbacuje američke i evropske ideje.

- I nema posljedica po njega zbog toga. Tako da će se to nastaviti sve dok SAD jasno ne pritisnu Kurtija, da bi znao kakve su posljedice. To je ono što me sada brine u ovom trenutku, nema posljedica po Kurtija - rekao je Grenel.

On smatra da Bijela kuća i DŽo Bajden nisu posvetili dovoljno pažnje Zapadnom Balkanu, da Stejt department šalje ljude nižeg nivoa i da je njihova politika da prepuste inicijativu Evropljanima.

- Vidjeli smo šta to znači, ima mnogo priče, ali nikakve akcije - ocijenio je Grenel.

On veruje da su SAD zainteresovane za region, ali ističe da je velika razlika između predsjedničkog izaslanika koga je poslala Bijela kuća i koji može da uđe u Ovalni kabinet kod Bajdena i ljudi kojima je to sada povjereno, koji su iz Stejt departmenta i koji podnose izvještaj državnom sekretaru.

Grenel je naveo da je Tramp posvećivao punu pažnju idejama ekonomskog razvoja i izgradnje regiona da bi se dobio Otvoreni Balkan.

- Ostavili smo po strani priče o politici i uzajamnom priznanju. O tome pričamo 20 godina i uzajamno priznanje ne stavlja hranu na sto ljudima koji pokušavaju da se staraju o svojim porodicama. Nama je potreban ekonomski razvoj obje strane, a to se nije desilo pod ovom administracijom - ocijenio je Grenel.

Na konstataciju novinara da su SAD prvi put pritisnule Kurtija radi formiranja Zajednice srpskih opština, Grenel ističe da je ZSO dio starog sporazuma i da je trebalo da bude sproveden u posljednje dvije godine ali da se to nije desilo, jer DŽo Bajden i Bijela kuća nisu posvetili dovoljno pažnje.

Grenel takođe napominje da nijedan novi sporazum nije potpisan od kako je Bajden predsjednik SAD, a kao inicijator Vašingtonskog sporazuma naglašava da je njime predviđano da se uključe privatne firme, a da zapadne firme dođu.

- Јedna od tačaka je bila diversifikacija izvora energija što bi bilo sjajno za Srbiju, jer sva energija dolazi iz Rusije. Mi mislimo da treba da postoje alternative. Veoma je važno da se vlade i zvaničnici sklone i da prepuste mesto privatnom sektoru - rekao je Grenel.

Na pitanje šta misli o francusko-njemačkom sporazumu, Grenel je rekao da je on veoma uopšten i da nema detalja.

- Obje strane moraju da zahtijevaju više detalja, jer bez njih ljudi neće potpisati ništa. Sada smo u situaciji kada moramo da primijenimo prethodne ugovore. Ono što Francuska i Njemačka pokušavaju je novi sporazum koji će biti iznad svih prethodnih. Bolje bi im bilo da se koncentrišu da se sprovedu već potpisani sporazumi - smatra Grenel.

On kaže da nije dovoljno pažnje posvećeno potrebama Srba na KiM i da je veoma zabrinut zbog rasta nasilja.

- U vrijeme Trampa potpisivali smo ugovore o normalizaciji, dovodili smo firme i investitore, privreda se razvijala i u Srbiji i na Kosovu, a sada se to ne dešava. Veoma sam zabrinut zbog rasta nasilja i pozivam obje strane da se koncentrišu na primjenu ranijih sporazuma i ekonomske reforme za mlade ljude koji tamo žive, da bi tamo i ostali i da ne moraju da se sele - zaključio je Grenel.