Због тропског таласа у Србији љекари апелују и на хроничне болеснике, али и на здраве људе да избјегавају излагања директном сунцу од 10 до 17 часова.
Ових дана љекари имају више посла. Ко је најугроженији, за Дневник РТС-а је говорио проф. др Немања Ђенића са Војномедицинске академије.
"Број прегледа, али и хоспитализованих пацијената је посљедњих дана за неких 20 одсто већи него прије мјесец дана", наводи проф. др Немања Ђенић.
Капацитети на ВМА су сто одсто попуњени, чак је било потребно унијети додатне кревете како би сви пацијенти били збринути. Највећи број интервенција чине пацијенти са акутним инфарктом миокарда.
"Инфаркта је било много и морам да кажем да је било и младих људи у сали за катетеризацију срца. Више пута сам рекао, пацијенти у четрдесетим годинама постају доста чести у салама за катетеризацију. Имам утисак да је начин живота, фактори ризика и све остало што прати то даје данак у свему томе. Наравно, имате и генетику, ти људи који имају генетику или људи који имају неке друге придружене факторе ризика, као дијабетес, су у посебној опасности и апелујемо да они буду опрезни и да чешће посјећују своје љекаре", наглашава проф. Ђенић.
Још један од проблема због кога се пацијенти јављају је срчана слабост, посебно код старијих и хроничних пацијената. Долази до повећаног прилива крви у срце због ширења крвних судова током топлог времена, тако да код оних чије је срце већ имало назнаке срчане слабости, сада се то и клинички испољава, објашњава Ђенић.
"Тако да су пацијенти са гушењем најчешћи, али и такође и друге индикације које, поготово код млађих људи, рецимо, убрзан рад срца, вртоглавице и несвјестице, су некако доминантни симптоми који се јављају", додаје професор.
Такође, колапс и вртоглавице су врло чести током ових врелих дана. Осцилације притиска су велики проблем и оне су најчешће разлог за оваква стања. Зато се људи често питају да ли треба узимати редовну терапију или смањити дозу.
"Ја ту немам проблем да кажем, океј, смањите, као што сте радили раније, ваш лек на пола, па ћемо зими да повећамо опет терапију и тако даље. А они који нису до сада имали то искуство требало би да се посаветују са љекаром или ако имају могућност телефонског контакта, доста тога ипак може да се ријеши и на тај начин", саветује гост Дневника.
Доктор Ђенић додаје и да уколико је систолни, горњи, притисак испод 110 милиметара живиног стуба, слободно се може преполовити уобичајена доза прописане терапије.
"За почетак, најважније је да се добро хидрирамо и да заиста гледамо да у најтоплијем дијелу дана никако не будемо напољу. Вјерујте, из искуства, из праксе, из хитне помоћи коју слушамо свако јутро, свједочимо колико то проблема доноси и љекарима, а пре свега тим пацијентима који су то урадили. Такође важно, уколико симптоми трају или не престају у наредних 15-20 минута, апсолутно је потребно позвати стручну медицинску помоћ", истиче на крају гостовања у "Дневнику" проф. др Немања Ђенић.
