Ако говоримо о херојима као о онима који не одустају кад је најтеже, онда сигурно морамо споменути њено име. Марија Петронијевић из Лесковца.
Ова невјероватна жена, мајка и медицинска сестра из Лесковца суочава се са једном од најтежих дијагноза.
Када ју је сазнала, била је у операционој сали урологије у ОБ Лесковац, али је остала да ради и помаже неком другом да спаси свој живот. А сада се она и сама бори. Има леукемију и трага за донорима.
Сви добровољци се могу јавити 7. јуна на Технолошком факултету у Лесковцу који ће моћи да се тестирају у периоду од 10 часова до 15 часова. Марија је открила да уколико буде много потенцијалних донора, тај временски интервал ће бити продужен.
Када се за њену борбу сазнало на друштвеним мрежама, много људи се укључило, Марија открива да подршка стиже са свих страна , али још увијек нема донора што је највећи проблем.
Како је у почетку мислила, од обичног осипа који је повезивала са храном и хемикалијама открила је ипак да се не ради о баналној ствари већ о озбиљној болести. Марија Петронијевић говорила је отворено о својој болести за Телеграф.рс.
– Борим се мушки, шта ћу (пауза) морам! Другог фебруара ми се појавила алергија на подлактици и искрено сам мислила да је од пице коју сам појела, осмог се све исто поновило, али сам такође мислила да је од хемикалија или тако неке течности са посла. Касније су почели јаки болови у зглобовима, али сам и то повезивала са дужим стајањем у операционој сали, међутим коначно сам урадила анализе, а онда сам имала шта и да видим. Знала се дијагноза одмах, а онда почиње и моја борба – започела је разговор Марија Петронијевић.
Када је саопштила своју дијагнозу најближима, брат се одмах тестирао каже Марија за Телеграф, али и не крије да су се сви пријатељи исто одазвали позиву за тестирање. Најпотресније у цијелој причи је временски рок који донор мора да има у регистру како би имао статус донора.
– Брат се одмах тестирао, потом и родбина и пријатељи, међутим нико није одговарајући, мени је потребна трансплатација коштане сржи матичним ћелијама, али за сада нико не одговара. Сада идем на хемотерапије, прву сам јако лоше поднијела. Оно што је проблем јесте да и уколико се нађе донор, он мора да буде 5-6 мјесеци у регистру, како би постао донор. Јако је тешко када знате да за сада за вас лијека нема, али се надам свим силама да ће се неко појавити, многима сам помогла, а сада је помоћ мени потребна – истакла је Марија.
Кћеркицама је рекла да има вирус, није жељела да открива истину и оптерећује их, међутим како саговорница открива за Телеграф.рс оне су мале и не би разумјеле. Не крије подршку коју добија од своје мајке, супруга, али и цијелог окружења.
– Имам двије дивне кћеркице, од осам и шест година, оне још увијек не знају моју дијагнозу. Пошто ми је коса опала њима наравно да је било чудно, али сам им рекла како имам вирус, како сам се прехладила, али и да је то узрок и од грицкања ноктију, Једна кћерка грицка нокте, и трудимо се да престане, тако да сам ово искористила овај изговор. Чак се нашалимо и да сам фудбалер Роналдо. Супруг је моја велика подршка, све обавезе су спале на њега, а он то све износи на својим леђима од кућних послова до послова око дјеце. Наравно и моја мајка је ту, тешко је и њој, али је ту. Сви су укључени и подршка је Велика – истакла је саговорница.
Овим путем желимо да апелујемо да се што више људи одазове тестирању како би Марија Петронијевић оздравила.
