"Kako inače objasniti fenomen da se na tako malom prostoru nalazi toliki broj crkava i manastira. I kako objasniti to da se te crkve i manastiri stalno ruše i pale, a opet se stalno obnavljaju i vaskrsavaju”, upitao je Karajlić.

On je ocijenio da se kosovsko pitanje može više posmatrati metafizički, nego racionalno.

"Možda bi, za postizanje našeg konačnog cilja, bolje od političkih, diplomatskih ili, ne dao Bog, vojnih akcija, bilo da uporno, svakodnevno, bez izuzetka ponavljamo jednu te istu rečenicu koja glasi - dogodine u Prizrenu. Znam jedan narod koji je sa tom taktikom došao do cilja”, poručio je Karajlić.

Kada je reč o razgraničenju, on je rekao da je to jedna "veoma popularna igra na Balkanu koja traje već najmanje 600-700 godina".

On problem te "igre" vidi u tome što granice koje se nacrtaju obično traju kraće od skečeva Top liste nadrealista.