Европи пријети слом безбједносне архитектуре која је успостављена послије Другог свјетског рата, речено је данас на панелу "Ратови, трговински ратови и посљедице за Европу и Западни Балкан" који је одржан у оквиру 32. Копаоник бизнис Форума.
Како је закључено, ери која је успостављена падом Берлинског зида долази крај, а пред лидерима Европске уније је велики изазов.
Члан Предсједништва Савеза економиста Србије Иван Вујачић рекао је да су се десиле двије велике геополитичке промјене у посљедње вријеме и да посљедњи састанак украјинског предсједника Володимира Зеленског и америчког предсједника Доналда Трампа показује нови однос америчке администрације према питању рата у Украјини.
"Знали смо да ће са новом америчком администрацијом доћи до тачке када би рат морао да се заустави, чак и да су побиједили (демократа Џозеф) Бајден и Камала (Харис). Оно што је било шокирајуће је да су Трамп и његов тим предали све у руке Русима прије него што су преговори уопште почели, а то је у дипломатији у старту неуспјех", нагласио је Вујачић.
Тешко схватити Трампове циљеве
Директор канцеларије Атлантског савјета у Варшави Арон Корева рекао је да је тешко схватити шта су циљеви нове америчке администрације.
"Ако се вратите на претходне Трампове изјаве, који је у кампањи говорио да је Путин препрека миру, онда је заиста несхватљиво оно што смо видјели у Бијелој Кући. Имали смо нацрт паметног рјешења и сад одједном тај луди напад на Зеленског као да је био у Министарству истине у Москви, а не у Бијелој кући. Начин на који би могао да се ријеши сукоб је тај да дођу европске мировне снаге, али да Америка буде у позадини. То би зауставило рат и то би била побједа за Доналда Трампа", рекао је Корева.
Говорећи о Трамповом потенцијалном увођењу тарифа на производе из Европе, водећи економиста Свјетске банке за Западни Балкан Ричард Рекорд сматра да би то донијело ризик.
"Када гледамо економске перспективе, тарифе доводе до економских вишкова, али шта то значи за мање земље у развоју, нпр. Србију? Ако дође до наметања тарифа, када говоримо о глобалној сарадњи, имамо већи ризик, постоји нека врста неусклађености. Ако улазимо у мултиполарни свијет онда је теже да се носимо са ризицима, а за мале земље диверзификација је кључ", оцијенио је он.
Рекорд је истакао да је Западни Балкан отворен регион и да увози и извози више од 110 одсто БДП-а. Подсјетио је да око 60 одсто извоза иде у ЕУ.
