Za njega se pričalo da je prvi koristio ručni rakteni bacač "zolju" u kriminalnim obračunima. Navodno je ispalio projektil na svog rivala Jovana Guzijana Cunera. Takvih ponašanjem stekao je brojne neprijatelja, pa se više puta našao na nišanu. U restoranu "Tifani" je izrešetan 1994. godine, pogođen je sa više od 10 metaka. Pričalo se da je iza tog napada stajao Boris Petkov i Voždovčani, a nezvanično "Tifani" je bio glavni štab tada moćnog voždovačkog klana.

Ubijen je 21. novembra 1999. kada je sa dvojicom prijatelja došao do restorana brze hrane na Novom Beogradu kod Fontane. U kolima je čekao da mu donesu hranu. Iz crne "opel askone" u pokretu ispaljeno je iz "kalašnjikova" kiša metaka. Automobil sa napadačima nestao je u noći. Ovog puta Ugar nije imao sreće, preminuo je u kolima, nekoliko minuta poslije napada, pred očima prijatelja koji su dotrčali do kola. Sumjalo se da iza napada i likvidacije stoji drugi Zemunac, Jovan Guzijan Cuner, stari Ugarov neprijatelj. Cuner nikada nije osuđen za to, izrešetan je 2002. godine.

O svom prijatelju i njegovoj nevjerovatnoj hrabrosti progovorio je Karađorđe Subotić, dugogodišnji prijatelj pokojnog Ugarkovića i sam žestok momak devedesetih godina.

"Prva greška Gorana Vukovića ( jednog od vođa voždovačkog klana) bila je što je dozvolio da se upuca Ugar, tu mu je bio slom, a druga greška je bila kada se odrekao mene, tu mu je bio fajront, kraj. Ja sam mu bio pravi prijatelj, bez interesa, mene nije mogao da kupi za pare. Ja sam rekao Goranu da je Ugar moj prijatelj, da je najgori, ja se njega ne odričem, pa i Goran se družio sa njim, svi smo se družili zajedno", ispričao je Subotić.

Svoje mišljenje o pokojnom Zemuncu nije promijenio: "Ugar je bio prehrabar čovjek, samostalac, koji se borio na taj način kako se borio, neki su nam zamjerali druženje sa njim, plašili su ga se, važio je za jednog od najjačih ljudi u Zemunu, preživio je to upucavanje, ali je kasnije stradao na veoma ružan, podao način od tih ljudi koji su se doselili u Zemun i koji su bili u dobrim odnosima sa njim", objasnio je Subotić.

Ipak i Ugarković je imao slabu tačku, kao je objasnio Karađorđe Subotić:

"Prevario se što im je vjerovao kao što se prevario kada je otišao da se vidi sa tim Voždovčanima koji su ga ispucali, on nije čak ponio pištolj, da ne bi išao na robiju ako ga startuje policija i pogrešio je, treba uvek nositi pištolj ako vjeruješ da ti je život ugrožen. Robija je ništa, ako je smrt alternativa.

Dok su pucali na njega, on je pokrio rukama glavu, otkinuli su mu prst, 24 metka je tada preživeo i poslije još 7-8 kada ga je neka druga ekipa u kazinu ispucala u stomak. Ugar je bio nevjerovatan čovjek, imao je strašnu harizmu, bio je veoma hrabar. Ali vjerovao je ljudima, da ti odeš nenaoružan u taj lokal, kao da se mirite, kakvo crno mirenje, ti si pokušao da me ubiješ pa sad da se nađemo da se mirimo, nema od toga ništa, to je samo prevara, laž", ispričao je Karađorđe Subotić.