Читава јавност је алармирана након нестанка двогодишње Данке Илић код Бора, први пут се активирао систем "Пронађи ме", више стотина полицајаца је стигло у Бањско поље, десетине новинара извјештавају, али и након више од 50 сати даноноћне потраге дјетета нема.
За то време су испитани и познаници и комшије, али и родитељи. Отац је био на полиграфу, мајка је одбила полиграф јер је трудна, а њен телефон је однесен на вјештачење. Случај је застрашујући, а како вријеме одмиче и како стижу различите информације, постаје све мистериознији.
Ову тему су за Курир телевизију детаљно анализирали Славица Радовановић, пуковница МУП у пензији и народна посланица Народног покрета Србије, Рајко Недић, главни уредник Курира и др Ана Будак, адвокат.
Недић је изнио информације везане за рупе близу куће, као и то да су се екипе ватрогасаца упутиле у те канале не би ли пронашли траг од нестале Данке:
„Чули смо и видјели да су прошла ватрогасна и нова полицијска возила под ротацијом. У суштини, цијели тај терен се прекопава са багерима. Наиме, пронађена је рупа на имању, то су неки канали који су дугачки око 10 километара и који су повезани са локалним рудником. Kада је откривена једна од тих рупа, пристигли су ватрогасци који се тамо спуштају. Дакле, туда се вода доводи или одводи до тог рудника, ту је читав сплет подземних тунела. Има више таквих шахтова који имају пад и иду испод земље. Зато су дошле нове јединице и екипе ватрогасаца које ће покушати да се уз помоћ камера и рефлектора спусте доле и виде да дјевојчица можда није упала ту. Ту је била као шума, доста шута и отпада и када су то багери разгрнули, откривен је тај тунел. Дошли су до закључка да је ту један од тих спуста за канал дугачак 10 километара“.
Будак је коментарисала чињеницу да су родитељи у полицији други дан, пуштени су, па враћени, потом задржани:
„Није то уобичајено, да идете два пута, али није ни незаконито. У овако компликованим случајевима могло би се рећи да је ово добар корак, јер показује да полиција, односно јавни тужилац који руководи поступком, има идеју и правац у којем смјеру истрага мора да иде. Оно што је важно истаћи је да не би требало прејудицирати некакву кривицу родитеља усљед чињенице да су двапут ишли у полицију јер је то дозвољено.“
Недић је споменуо насловну страну Курира, па је открио:
„Бавимо се кључним питањима који су се појавили у међувремену. Прво питање је да ли је чудно да је мајка послије много година дошла у село и довела дјецу да се играју. Објаснићу, ми смо у првим информацијама имали да је та кућа припада Данкином оцу и да су они долазили тамо повремено. С обзиром на то да је ових дана било лијепо вријеме, они су хтјели да искористе ту викендицу, па је дошла са сином и ћерком Данком. Међутим, испоставило се да је тај дан било лоше вријеме, да је кућа закључана. Мајка је ушла унутра да да воду сину и у том тренутку је Данка нестала, то смо чули. Испоставило се да је кућа закључана и да је мајка из тог бијелог Форда давала воду сину. Мајке је паркирала ауто иза куће, иако је било мјеста испред, па је сумњиво јер дјелује као да је хтјела нешто да сакрије.“
Радовановић је дискутовала да ли случај има атипично много неразјашњених ствари, с обзиром на богато искуство које она има при МУП:
„Kада се овакви случајеви догоде, заиста није лако полицији, у почетку, да поступа јер нема никога као осумњиченог. Треба ту пронаћи доста одговора, разговарати са доста људи, а по неки пут, као у овом случају, позвати неке људе више пута на разговор како би се информације потврдиле. У разговору и у оперативном раду, како протиче вријеме, долази се до нових информација, није лако у овом моменту све провјерити у истом моменту, па је потребно вријеме. Нико на почетку не може ни да посумња да би родитељи били спремни да ураде нешто свом дјетету, али како се вријеме одвија, појављују се нелогичности, а на полицији је да се одговори на нека питања.“
