Реља Радосављевиц (40) из Чачка прошле године пред дочек, кренуо је у сусрет посљедњем радном дану у тој години, у Београду. На стајалишту аутобуса 31, на Душановцу, нашао је скупоцјени новчаник поред канте за смеће.
Пун докумената и банковних картица, Реља је одлучио да новчаник узме и покуша да дође до власника. Међутим, ова прича нема крај на какав смо навикли. Да, пронашао је власницу и да, дошла је по новчаник, али "хвала" ипак није добио.
Како за "Телеграф.рс" започиње своју причу, Реља је тог децембарског дана кренуо на посао. На станици код поште на Душановцу, запалио је цигарету и чекао превоз, а онда је спазио новчаник поред канте за смеће.
"Кренуо сам тај дан из центра ка Душановцу на посао. На стајалишту аутобуса 31, запалио сам цигарету и видим поред канте новчаник. Сагео сам се и узео га. Сва могућа документа, све је било ту, али наравно без динара. Дјечије здравствене књижице, возачка дозвола од госпође чији је био новчаник, баконве картице, златна картица, а новчаник је познате скупоцјене марке и није испод 100 евра. Понио сам га на посао и причам колеги, па сам се нашалио са њим 'Ваљда ће частити 1.000 динара да купимо цигарете'", прича Реља.
Позвао је банку у којој је власница новчаника имала рачун, дао им свој број телефона и рекао им да је обавијесте да је пронашао њен новчаник и да жели да га врати.
"Назвао сам банку и рекао им да контактирају власницу. Дао сам им њено име и презиме и свој број како би ме она назвала. Није прошло неко вријеме и заиста се мени јавља та госпођа и каже онако одсјечно 'Здраво, звали су ме из банке и рекли да сте Ви пронашли моја документа и новчаник. Реците ми гдје сте га нашли?'. Ја, онако збуњен њеним обраћањем кажем, 'На Душановцу на стајалишту аутобуса 31', а она мени одговара, 'А откуд ту кад сам ја изгубила, у ствари нисам сигурна да ли сам изгубила или сам покрадена, кад сам изашла из супермаркета код 29. новембра?'. Ја кажем њој 'Госпођо, ја сам пронашао ту, а гдје сте Ви били ја не знам' и онда ме питала да ли је све ту и ја сам јој испричао шта је све било у новчанику", присјећа се Реља непријатног разговора.
Власница новчаника, чије име Реља није желио да открива, га је питала гдје се налазим и рекла да ће јавити супругу да дође по новчаник. Недуго затим, испред локала гдје је Реља радио, паркира се бијели џип.
"Није пуно прошло након нашег разговора и испред локала где сам радио стаје најнвији BMW X6 или X7, не знам тачно. Звони мени телефом, каже ми мушкарац 'Господине Реља, ја сам ту', ја кажем 'Ево излазим, јесте Ви са бијелим џипом', он каже 'Да да, ја сам'. Ја позовем колегу да изађе са мном јер не знам ко ме чека и шта му је у глави и прилазим аутомобилу. Он спушта прозор до пола узима новчаник и каже 'довиђења'. Ни да се рукује, ни хвала, апсолутно ништа. Поред њега у аутомобилу налазила се жена, вјероватно та чији је ночаник и био. Осјетио сам се толико понижено. Није се удостојио да отвори врата и пружи руку, него на пола прозор и то је то", присјећа се Реља, како и сам каже, са горчином у стомаку.
Ипак, одлучио је да своје разочарење одагна и пошаље поруку власници новчаника.
"Послао сам јој поруку, написао сам да сам очекивао, ако не чоколаду, бар да ми каже хвала и пружи руку. Ништа ми није одговорила", открива Реља.
