Постоје људи који вам из дана у дан доказују да границе не постоје. Који су свима мотив да у животу све може да се постигне снагом своје воље. Једна од тих особа дефинитивно је и Немања Филиповић.
Популарни Цоне, рођен је прије 35 година у Београду, а већ на почетку живота нашао се у великом проблему. Грешком љекара постао је особа са инвалидитетом, али и поред церебралне парализе он је, уз помоћ породице и пријатеља, успио да се дигне из свих проблема.
На недавно одржаном 37. по реду "Београдском маратону" Немања је још једном помјерио границе и успио је да заврши "Трку задовољства"!
У разговору за Курир открио је како се ова, можда и најљепша прича Београдског маратона одиграла, али и бројне друге занимљивости из свог живота.
- Већ годину дана сам то планирао. Захваљујући другу који се професионално бави атлетиком и који ме је водио на хуманитарну трку од Ушћа до Земунског кеја и назад, добио сам идеју да се опробам и на маратону. Ту хуманитарну трку за малог Василија смо заједно завршили, пријатељ ме је гурао, ја сам био у механичким колицима, сада сам по први пут до циља дошао без помоћи, у електричним колицима.
- Завршио сам "Трку задовољства", скоро два и по километра сам успио да пређем и због тога се осјећам феноменално! Тај осјећај учествовања је неописив и имам жељу и мотив да се сљедеће године поново вратим на "Београдски маратон", али и да километража буде већа, бар 21 километар. На овој трци мајка ми је била подршка за не дај Боже, али све је прошло како треба. Утисци су прелијепи и ово је осјећај који не може да се опише - рекао је Немања.
Затим се осврнуо и на спорт који му је током живота много помогао.
- Покојни отац ме је увео у спорт, а љубав према спорту је код нас породична традиција. Од самог рођења спорт је саставни дио мог живота и без њега ми живот не би био потпун. Кошарка ми је број један, али ми је и најприлагођенија за праћење, али сам ишао и на друге спортове попут фудбала, ватерпола, тениса, одбојке, рукомета... Али сам за кошарку остао породично везан јер ми је покојни отац био у спорту као тренер, а потом и спикер у хали. Тако да је то дио породичне традиције. Иначе сам велики навијач Партизана и некада хала Пионир, сада Арена су ми као друга, сигурна кућа. Ево полако завршавам 19. сезону, надам се да ћу ући и у 20. а ускоро ћу обиљежити један јубилеј - 500. утакмицу уз КК Партизан - истакао је он.
Да је човјек који се не предаје и који има више циљеве доказао је на још један начин.
- Човјек увијек има више циљеве. Ја као особа са инвалидитетом имам више него пристојан живот. Излазим нормално, дружим се, запослен сам... Моји виши циљеви су да себе побољшам, а самим тим бих и све друге особе са лакшим или тежим инвалидитетом мотивисао да крену мојим путем. Такође, желим да пробам да им олакшам тај живот, а један од начина за тако нешто је сајт који сам отворио и који се зове "Живот на точковима". Преко тог сајта свака особа може да се распита какве олакшице има у животу. Сајт ради, али се још увијек попуњава, добија свој облик. Сајт је прича преко које ће људима са инвалидитетом бити олакшан живот и преко ког ће они моћи да се мотивишу и додатно осамостале - навео је Немања.
