Срби на тзв. Косову су најугроженији народ у Европи, док би Њемачка требало да повуче признање лажне државе, истакао је шеф спољнополитичког одбора посланичке групе Алтернатива за Њемачку (АфД) у Бундестагу Петр Бистрон.
"Они живе у војно запоседнутом дијелу своје земље. То је 100.000 талаца", нагласио је њемачки посланик.
На питање да ли би њемачка војска, Бундесвер, требало да пошаље више војника у Кфор, одговара негативно.
Према њему, Њемачка би требало да спозна да је експеримент 'Косово' потпуни неуспјех и да повуче признање.
"Требало би да спозна и да није само бомбардовање СР Југославије 1999. било кршење међународног права, којим је разорен територијални интегритет једне земље, већ треба да увиди да је била огромна грешка да се 'Косово' призна као држава, јер та конструкција није држава. Она не може да преживи и само је протекторат ЕУ и САД. Њемачка треба да повуче признање 'Косова'", поручује Бистрон.
Према њему, дијалог Београда и Приштине је пропао и то, каже, свако може да види, а разлог за неуспјех види у томе што Приштина не испуњава обавезе.
"Преговори су доживјели неуспјех. Двије стране не могу да се договоре, зато што, прије свега косовски Албанци не испуњавају оно на шта су се обавезали. Има много потписаних споразума којих се Аљбин Курти не придржава и зато су преговори достигли 'мртву тачку'", увјерен је Бистрон.
Слична судбина ће, како каже, бити и са ЗСО.
"Курти то сигурно неће учинити, то показује и у преговорима. Курти српску страну вуче за нос. Албанци крше све споразуме и обећања која су дали. Не придржавају се ничега. Купују вријеме", увјерен је Бистрон.
На питање зашто Курти у Њемачкој види свог највећег савезника, Бистрон је објаснио да је разлог чињеница да Берлин заступа америчке интересе.
Нијемци су, напомиње, "продужена рука САД" и чине само оно што Американци желе на Западном Балкану.
"Њемачка заступа америчке интересе. Сама чињеница да се на 'Косову' налази друга по величини војна база послије Рамштајна, говори све", објаснио је он.
Када је ријеч о будућности Западног Балкана у Европској унији, Бистрон примјећује да Западни Балкан сада има алтернативе и може да бира у ком правцу ће се кретати.
Указује да је прије неколико година изгледало да је једина могућност за Западни Балкан да се економски добро развије и да има безбједносно политичку компоненту, да гарантује добар живот за људе – улазак у ЕУ, али да се то промијенило.
