Борислав Станојевић је мали херој који болује од церебралне парализе, али то га не спрјечава да буде ватрени навијач најбољег тенисера, Новака Ђоковића. Послао му је поруку, а екипа емисије "Срце за дјецу" за њега је спремила изненађење.
Водитељка Катарина Манојловић и екипа емисије “Срце за дјецу” упутили су се у Нови Сад, град у ком живи храбри Борислав Станојевић, кога сви у породици зову Бора. Он свакодневно вјежба, труди се и ништа му не пада тешко.
Он и мама су тим, јер најчешће путују заједно на рехабилитације, док ова петочлана породица има још два сина.
Ивана је имала редовну близаначку трудноћу.
- Природним путем сам добила близанце, породила се прије времена у осмом мјесецу - рекла је.
Бора је рођен и из болнице изашао као здрава беба.
– Бора се разболио у првој години живота, он је био први близанац. Био је недоношче, Богдан је био много критичнији од њега, био је 44 дана на неонатологији, а он је послоке 10 дана отпуштен, а задржан је био због физиолошке жутице – прича Ивана Стаменковић, мама хероја Боре.
Све контроле су биле у реду, “имао је оцјену 9-10 по рођењу, није остајао без кисеоника није имао излив крви на мозак, није имао никаква оштећења”.
– По отпусту су ми сви налази били уредни, еег главе му је био уредан, отпуштен је као здрава беба. Међутим, он је био у шеталици, он је самостално јео и сад једе самостално, али на ноге није стајао никако и то је нама био сигнал да нешто није у реду – каже Ивана.
Тада је почела њихова борба и одласци по љекарима који су их убјеђивали да је све како треба.
– Ми смо кренули по љекарима онда је недге са једне стране било, то је нормално, они су близанци, дешава се да касне, код њих је мало слабија моторика, успорена је моторика, то ће се кориговати вјежбама… Ми смо ишли на вјежбе, међутим те вјежбе нама нису давале никаквог ефекта – каже Ивана и наставља:
– Тада сам кренула мало да дижем фрку и по љекарима, просто нису могли да ме убиједе да је то нормално јер то мени није било нормално јер ја имам и старије дијете, знам када дијете прохода, када проговори, када се осамостаљује, прошла сам то – прича она.
Љекари су им рекли да ће “магнет то показати, међутим, магнет смо чекали пет година” јер Бора није био приоритет.
– На крају смо га у Београду радили приватно јер он није приоритет за магнет. За тих пет година ишли смо на вјежбе, радили смо Војтине вежбе, ишли смо на пливање, кренули смо на јахање. Њему је јахање много помогло, сачувало му је карлицу, сачувало му је кичму, леђа, баш му је помогло, сада је престао јер је већ велики, не може ниједан терапеут да ради са њим јахање. То нас је негдје извлачило и давало нам наду да ће можда све бити како треба – искрена је Ивана.
Када су урадили приватно преглед добили су и налаз за који не постоји дијагноза код нас јер не може да се лијечи.
– Онда смо урадили магнет и добили налаз да на бијелој можданој маси има два мала зареза. У Београду су нам рекли да је то пренатални мождани удар, међутим код нас не постоји дијагноза пренаталног можданог удара уопште за дјецу, јер не може да се лијечи – каже Ивана.
На питање водитељке да ли би то значило да је имао мождани удар док је још био у стомаку, Ивана каже “да би прије би рекли да се десило у првој години живота”.
– Када сам то чула почела сам да читам о томе и онда сам упознала и људе овдје који исто имају дјецу са таквом сликом гдје се сумња да они можда имају тај пренатални мождани удар, а онда сам сазнала да у иностранству они и дијагностикују то као пренатални мождани удар, али то раде клинике које могу да лијече пренатални мождани удар – објашњава Ивана.
Када су урадили магнетну резонанцу рекли су им само “вјежбе, вјежбе и вјежбе”.
– Имају случајева гдје су дјеца и у каснијем добу проходала само упорно мора да се вјежба. Бора има баш минимално оштећење што се по њему може и видјети. Страдала му је моторика и страдао је тај дио гдје су труп и ноге. Јер код њега је баш десна страна, имао је слабији хват десном руком, десно око му је бјежало, то смо поправили вјежбама. И када га држите да хода, уз придржавање, вуче десну ногу. Иста је слика као и код одраслих послије стања можданог удара – објашњава ова хабра мајка која и додаје:
– Не може да хода самостално, може да стоји уз придржавање и да направи пар корака уз придржавање.Бори су се сви прилагодили и у кући су све прилагодили њему.
– Морали смо сви да се прилагодимо томе, морали смо и простор да прилагодимо да може да вјежба и код куће. Путем интернета сам тражила искуства, како родитељи други, кроз шта пролазе… Много су нам помогли и и даље нам помажу. Ми смо у новосадском удружењу “Сунце”, удружењу за церебралну парализу, удружење параплегичара и дистрофичара, јер ту су сличне неке ствари које ми између себе једни другима помажемо информацијама и свиме што неко зна да вам препоручи. Тако смо ми и сазнали за Загреб за клинку у коју идемо. То је неуро рехабилитација роботиком гдје је клиника цијела заснована на роботима. Има робот локомат, то сада има и у Београду, он уђе у робота, закаче га скроз, фиксирају га као на протезе, ту је трака као за трчање и он хода у том роботу и то му прави ментални запис. Сталним понављањем једне те исте ствари његов мозак похрањује информације. Прво смо ишли три мјесеца, тада је седам сати дневно радио, суботом шест сати само му је недјеља била слободна, а сада идемо мјесец и по по четири сата јер му је много – објашњава Ивана и истиче у чему му је помогао такав вид вјежбе:
– Ојачао му је труп, јер је клизио из колица, није могао да се исправи како треба, на лијеву и десну страну је испадао. Тијело му је било много млитавије, сада му се полако враћа и мишићни тонус, плаћамо терапеута који нам долази приватно кући који ради са њим од малена у дјечјој клиници – прича Ивана њихово искуство.
У кући такође имају справу за вјежбање која Бори много помаже.
– Имамо мотомед то је као бицикл и тренажер који има и за руке и за ноге који је исто као роботић мали, броји калорије, колико је километара прошао, хвата му спазам, колико су му пута ноге или руке биле у спазму, отклања му тај спазам, усмјерава му ноге да ли да иду напријед или назад и он сам себи подешава тежину педала како му прија – каже Ивана.
Ова породица ведрог духа има још двојицу синова , а њихова мама каже да се међусобно васпитавају.
– Они нас васпитавају, ми њих. Организацијом све успијевамо. Много јубави, много разумијевања и добра организација, али без љубави и разумијевања, нема ништа – искрена је Ивана која с а Бором највише времена проводи.
– Са Бором имамо много анегдота и испада. Нама је драго што је он такав, он нама даје додатну снагу тиме што он психички не пада. Буде ту муке, плакали смо нас двоје заједно на вјежбама када одемо, сједимо и плачемо и једно и друго, он не може више, ја не могу више да га гледам колико се мучи и труди, онда сједимо у лобију на клиници и заједно плачемо. Свашта смо нас двоје прошли. Нас двоје све радимо заједно, путујемо, идемо на вјежбе, идемо на утакмице, све фудбалске утакмице, кошаркашке, не пропуштамо тенис. Ишли смо на Србија опен, то му је била жеља, то смо му испунили – каже Ивана.
За љубав према Ђоковићу заслужна је цијела породица.
– Пратимо сви Ђоковића, ноћу се устаје, гледа се Новак Ђоковић. Навија се сат, Новак Ђоковић је Борина велика љубав и моја велика ноћна мора јер морам цијелу ноћ да гледам – у шали каже мама овог храброг дјечака, а он је испричао и који спорт највише воли
– Тенис – каже Бора.
А поред тениса воли и одбојку, кошарку и ватерполо.
Ускоро ће почети да тренира стони тенис, са осмјехом каже, “када ме буду примили”.
– Ишао сам на један “Камп наде” тамо има сто за стони тенис и играм га из зезанције и одлучио сам да га играм озбиљно – прича Бора који сваку утакмицу испрати, сваки тениски меч.
– Са мамом и татом највише волим да гледам, док браћу занима само фудбал – рекао је он.
Ипак, највише воли Новака Ђоковића, каже:
– УС опен добро играо, одлично, побједио је све, свака му част. Једва чекам олимпијаду зато што волим спорт. Олимипијада се одржава 2024. у Паризу, а 2028., у Лос Анђелесу – причао је он.
Бора за Новака Ђоковића каже да се другачије зове “човјек од челика и Супермен”, снимио му је и видео поруку, а екипа емисије “Срце за дјецу” му је показала и Новаков одговор.
– Добри мој… – каже на почетку видео поруке Новак, пише Блиц.
