У обнови храмова уништених у мартовском погрому прије 20 година учествовали су држава Србија, ЕУ, Русија и друге земље, а новац је уплаћиван посредством привремених институција у Приштини, навели су из Епархије рашко-призренске након изјаве премијера самопроглашеног Косова Аљбина Куртија да су новцем косовских пореских обвезника обновљени објекти Српске православне цркве (СПЦ) уништени у погрому 2004. године.
Из Епархије су навели да су у мартовском погрому 17. и 18. марта 2004. албански екстремисти уништили или тешко оштетили 35 манастира и цркава СПЦ.
"Уз сагласност Светог архијерејског сабора СПЦ од 2005-2010. Комисија за обнову Савета Европе у којој су, осим СПЦ и Завода за заштиту споменика културе Србије учествовали и представници косовских институција, обновљен је највећи дио уништених цркава. Новац је уплаћиван посредством косовских институција, али је долазио и из страних земаља. ЕУ је директно својим средствима обновила комплекс Призренске богословије (у чијој су обнови учествовали и Влада Србије и вјерници Руске православне цркве)", навели су из Епархије рашко-призренске.
Из Епархије су истакли да је ЕУ обновила својим средствима и епископски двор у Призрену и још неке објекте независно од Комисије за обнову и у непосредној сарадњи са Епархијом.
"Донација Руске Федерације од милион долара уплаћена је на међународној донаторској конференцији у Паризу за обнову оштећених цркава преко Унеска. Процес обнове испред СПЦ водио је по благослову Светог Архијерејског Сабора епископ Теодосије. Процес обнове у сарадњи са косовским институцијама прекинут је 2010. након инсистирања Приштине да из Комисије за обнову мора да изађе Завод за заштиту споменика културе Србије, који је до тада за све обновљене објекте радио пројектну документацију и са својим експертима надгледао радове. Обнова је наредних година настављена трудом Епархије рашко-призренске и уз помоћ међународних и домаћих донатора", наводи се у одговору Епархије рашко-призренске у одговору за "Косово онлајн".
У погрому 17. и 18. марта 2004. године који су над српским народом извршили Албанци страдало је 19 људи, више од 900 домова је спаљено, док је око 4.000 Срба протјерано, те уништено и оскрнављено 39 цркава, манастира, црквишта и вјерских обиљежја, као и гробаља и споменика.
Никад да се не понови мартовски погром
Из Епархије рашко-призренске поручили су, уочи обиљежавања 20 година од мартовског погрома над Србима на Косову и Метохији, да се моле Богу да се такво насиље никад не понови и да сви људи на Космету живе у миру.
Из Епархије су на платформи "Икс" подијелили видео на коме се види паљење Цркве Светог апостола Андреја у Подујеву током мартовског погрома 2004. године.
"Молимо се Господу да се овакво насиље никада не понови и да сви људи на Косову и Метохији живе у миру и поштовању духовног и културног наслеђа свих заједница", навели су из Епархије рашко-призренске.
Мартовски погром, који су над српским народом прије 20 година извршили Албанци, по размјерама и посљедицама спада у ред једног од највећих мирнодопских злочина у новијој европској историји који многи упоређују са нацистичком "Кристалном ноћи", а и након 20 година починиоци су остали већински некажњени.
У овом највећем етничком чишћењу Срба након НАТО агресије 1999. године, према подацима ОЕБС-а, убијено је 19, а расељено 4.500 људи, од којих се већина није вратила у своје домове, спаљено је 39 црква и манастира, спаљене су и срушене 934 куће.
Срби су протјерани из Призрена, Ђаковице, Пећи, Урошевца, Штимља, Подујева, Гњилана, Липљана, Обилића, Косовог Поља, Бресја, Свињара, исто као из повратничких метохијских села Бело Поље, Бича и Грабац.
Никада у својој историји Српска православна црква за тако кратко вријеме, није претрпјела тежи ударац.
Најдраматичније је било у Призрену гдје су спаљени Саборни храм Богородице Љевишке из 12. вијека, Црква Светог Спаса из 14. вијека, Саборни храм Светог великомученика Георгија из 19. вијека, Црква Светог Николе Тутићева из 14. вијека, Црква Светог Георгија Руновића из 15. вијека, Црква Свете Недеље из 14. вијека, Црква Светог Пантелејмона из истог периода и Црква Светих Козме и Дамјана из 14. вијека.
Запаљен је манастир Светих архангела, а братство од седам монаха је евакуисано, истовремено албански екстремисти су запалили и зграду Богословије "Кирило и Методије" и зграду Епископије, у којој се налазило сједиште владике рашко-призренског.
У подруму изгорјеле Богословије пронађено је угљенисано тело Драгана Недељковића из Призрена, а 18. марта, код њемачке базе Кфора у Призрену дошло је до сукоба између екстремних Албанаца и међународних мировних снага, када су Албанци покушали да уђу у базу у којој је било склоњено 58 Срба, али је њихов напад одбијен.
(Фото: Епархија рашко-призренска)
.webp)
