Четрнаестогодишњи Никола Тодоровић из села Мочиоци код Ивањице има несвакидашњег кућног љубимца. Ријеч је ланету које је нашао у шуми док је са оцем брао јагоде.
Тек рођена животиња лежала је у трави испуштајући тужне звуке, потпуно беспомоћна и уплашена. Никола је без размишљања лане понио кући и уз пуно љубави и труда, удахну му нов, безбрижан живот.
– Ја сам га ту ухватио и оно је тек тад почело да пишти. Донијели смо га кући и било је ту можда двадесетак дана. Сваку ноћ сам устајао на свака два-три сата да га храним. Прво није хтио да једе, јер није могао да навикне. Послије сам у неку посудицу ставио млијеко, тада је почела лијепо да једе и лијепо је порасла, прешла на воду и траву, сада не пије више млијеко. Послије сам га пребацио у шталу и сада је порасло баш. Само са мном се игра и на мене је навикао – објашњава Никола.
Бамбика, како је Никола назвао свог кућног љубимца, нема родитеље, али се покрај њега осјећа безбрижно и вољено и сваки дан, када се враћа из школе, бескрајно му се обрадује.
– Ја кад уђем у шталу, она је пуна среће. Почне да се игра и пишти када изађем. Неће да побјегне, обично је око мене и чим се уплаши, бјежи у шталу. Зна гдје је сигурно. Планирам да је пустим у природу кад порасте, кад буде велика срна – каже дјечак за портал “Инфо лига”.
Иако за ове животиње важи правило да су веома бојажљиве захваљујући породици Тодоровић Бамбика је постала веома питома па се одлично слаже и са Николиним другарима.
– Било је прелијепо искуство, нисмо да сада имали прилику да тако видимо дивљу животињу, али као да није дивља! Била је баш питома и играла се са нама, хранили смо је, трчала је кад нас је видјела и није се плашила ни мало – признаје Николина другарица Рада Томић.
Професорка српског језика и књижевности, Марија Вуковић Ђедовић, каже да је за дјецу веома важно дружење са животињама и природом.
– Дјеца из сеоске средине имају ту срећу да одрастају у непосредном контакту са природом. Они се од малена, не само у кући већ и у школи уче да ту природу поштују и да расту заједно са животињама које их окружују. На часовима често разговарамо о лепотама природе и снази коју она има да нас инспирише да будемо боља бића. Однос овог дечака са животињом сведочи о нашој потреби да одржавамо близак однос са природом и да је љепшу предамо будућим генерацијама – каже Вуковић Ђедовић.
Бамбика је већ четири мјесеца у породици Тодоровић. Убрзо ће израсти у лијепу срну која ће можда потражити живот у свом природном окружењу, али је сигурно да љубав и пажњу са којом је одгајана у породици Тодоровић никада неће заборавити.
