У Лозници у присуству великог броја грађана и највиших званичника Србије и Републике Српске обиљежен је Дан сјећања на страдале и прогнане Србе у хрватској војно-полицијској акцији "Олуја".
Злочиначка акција почела је 4. августа 1995. године офанзивом хрватске војске и полиције и јединица ХВО-а на тадашњу Републику Српску Крајину.
Протјерано више од 220.000 Срба
Протјерано је више од 220.000 Срба, око двије хиљаде убијено и нестало од којих је 65 одсто цивила.
Лозница се са тугом сјећа страдалих Срба током војне операције Олуја, у коју је 1995. године преко граничног прелаза Шепак ушло око 30.000 прогнаних.
- Срби кроз историју памте колоне, памте страдања. Пражњење Хрватске било је планско, то је био геноцид у континуитету - рекао је предсједник Републике Српске Милорад Додик, током обиљежавања Дана сјећања на страдале и прогнане Србе у акцији "Олуја".
Поручио је да је српском народу потребно јединство.
Почетком августа не може никада бити нешто важније, јер тада је наш народ изгубио своје најмилије, имања, куће, имовине, родну груду, рекао је предсједник Србије Александар Вучић, током обиљежавања Дана сјећања на страдале и прогнане Србе у акцији "Олуја".
Али то је и почетак поноса, који неки никада неће моћи да разумију - навео је Вучић.
Поручио је да се српском народу више никада неће поновити погром.
Истакао је да већ 10 година се сјећамо прогона и страдања Срба из Крајине.
Са слободом се не може и не смије трговати када је наш народ у питању, поручио је патријарх Порфирије током обиљежавања Дана сјећања на страдале и прогнане Србе у акцији "Олуја".
Тај август 1995. године кренуо је као и сваки дан на селу. Међутим, колоне избјеглица указивале су на нешто друго, рекла је на током обиљежавања Дана сјећања на страдале и прогнане Србе у хрватској војно-полицијској акцији "Олуја" Наташа Баста Ђорђевић, професор педагогије, избјегла из села Курјак.
Четвртог августа 1995. године почела је Олуја - злочиначка акција хрватске војске и полиције на подручје Баније, Лике, Кордуна и сјеверне Далмације. У Олуји је убијено скоро 2.000 Срба, међу којима и 1.236 цивила, а протјерано је око 220.000 људи.
Најтужнија колона прогнаника у српској историји била је дугачка од Книна до Београда. Превозним средствима која су имали, кренули су да се исељавају, а на путу ка Србији и Републици Српској избјегличке колоне су стално нападали хрватска артиљерија и ваздухопловство.
У Крајини је остао само понеки цивил који су били изложени терору и послије формалног завршетка операције 7. августа, којом је руководио Фрањо Туђман.
У наставку акције операцијом "Маестрал", хрватске и муслиманске снаге убиле су још 655 и прогнале око 125.000 Срба на подручју Републике Српске.