Породица Ангелине Аћимовић, једне од деветоро дјеце која су убијена прошле године у масакру у Основној школи "Владислав Рибникар" одлучила је да оснује фондацију која ће носити Ангелинино име.
Ангелинина сестра, Марија и отац Анђелко Аћимовић рекли су у емијији "Уранак" на К1 телевизији да та Фондација није само симбол сјећања, већ и одлучан корак ка изградњи насљеђа које ће подстицати позитивне промјене и доприносити друштвеној заједници.
"Њено дјело, лик и глас не смијемо никада да заборавимо, као ни гласове и ликове све дјеце која су настрадала, због нас самих и опомене свима онима који треба да знају да опасности велике постоје у друштву и узроци који су довели до трагедије", рекао је отац Ангелине Аћимовић.
Он је додао да постоје два узрока која су довела до ове трагедије - васпитање, и деструктивни садржај интернета.
"Као што знамо, основа сваког васпитања је породица. Неадекватна породица је мјесто гдје дијете добија основу свог живота и понашања. Затим слиједи школа која надограђује све оно што долази из породице, и на томе треба посебно обратити пажњу и увијек о томе говорити. Што се тиче другог узрока, који је чак још важнији, јесте деструктивни садржај интернета, попут друштвених мрежа, игрица и одређених тамних садржаја који, кроз оно што сам рекао, негативно дјелују на дјецу, младиће и дјевојке, и наводе их на зло. Код нас се ово први пут дешава, док се у Америци то догађа дуже вријеме", рекао је он.
Аћимовић каже да су одлучили да оснују Фондацију и да се баве покушајима спречавања сличних трагедија у будућности и истиче да је Ангелина била одраз огромне љубави, жеље за животом, умјетничке душе и праведности која је увијек имала код себе.
"Увијек је, гдје год да је долазила - у нашу породицу, у школу са својим другарицама - доносила озарење, свјетлост и радост. То је једноставно сјећање на њу. Њен умјетнички допринос који нам је оставила, као и њена људскост, обавезује нас да то његујемо и да покушамо остварити неке од тих снова које није успјела", рекао је Аћимовић.
Према његовим ријечима, ситнице попут оцјена - да ли је добио четворку, тројку или петицу - изгледају потпуно небитно из тог угла и истиче да је најважније научити дјецу емпатији према другима, развијати интересовања у њима, и усадити им осјећај обавезе, не само да буду корисници.
"Никада нисмо тјерали Ангелину да ради домаћи или било шта слично. Једино сам јој говорио да не једе превише слаткиша. Имала је неки режим, али то су били ситни детаљи. Она је све своје обавезе обављала на вријеме и педантно. Код ње није било четворке. Била је невјероватно дијете", рекао је он.
Истиче и да дјеца из Ангелининог разреда и даље осјећају тугу и сету, да редовно учествују у сваком рођендану, у сваком помен - подсјећању које се организује.
"Дјеца су активна у томе, и један од начина лијечења, мислим, јесте сусрет са оним што се догодило. Имају посебан режим у школи, са наставницима и особљем које води рачуна о њима. Мислим да су се вратили у нормалан ток, али мени је остало у сјећању када су их питали: 'Чега се ви, дјецо, бојите?', одговор свима нама треба да буде врло запамћен, а то је: 'Бојимо се да заборавимо њихов глас'. То је за мене порука коју треба запамтити. Немамо другог пута осим да негујемо све што су они урадили", рекао је он.
Он додаје да је породица прошла кроз три фазе бола, депресије и туге и да тренутно улази у почетак једног новог периода.
Како појашњава доживели су страшну трагедију од које дуго нису могли да се опораве, нису знали како даље.
"Морали смо да пронађемо мотив за живот, шта да радимо, све док нисмо схватили да физичка смрт није потпуни одлазак, већ да душа увијек остаје поред нас, и да у нашем труду и молитви увијек осјећамо Ангелину. Све што смо урадили, прво се захваљујемо њој, јер она, у наручју Господа, помаже и руководи свим тим процесима. Свјесни смо велике одговорности, знајући колико је она била тачна и педантна, трудимо се да то не буде испод тог нивоа. Било је периода када смо били у депресији и жељели да нас нема, када смо кривили себе, питањем да ли смо могли нешто да урадимо. Међутим, када смо изашли из свега тога, сада смо ушли у један нови период, гдје схватамо да смо пронашли мотивацију за даљи живот. Осјећамо њен дух поред нас, али смо на неки начин преобликовали бол. И даље тугујемо, али на другачији начин, јер се истовремено и радујемо, знајући да нас она све прати. Поносимо се сваким добрим дјелом које учинимо, знајући да смо тиме учинили нешто добро за њу и за свако дијете. Заиста вјерујемо да су они анђели новог доба, и наша перцепција ове ситуације се промијенила", рекао је Аћимовић.
Додаје да је позитивно што се ради на оснивању Меморијалног центра и истиче да није спорно да треба да постоји Меморијални центар, већ су само различити приступи у вези са локацијом, величином и реализацијом.
Према његовим ријечима Фондација Ангелине Аћимовић залагаће се за промјене кривичног процесног права.
"Фондација није политичка организација, потпуно је непрофитна, али све мора да се усклади са законодавним оквиром. Сами ћемо предлагати одређене мјере у свим активностима везаним за породицу, интернет, законодавство кривичног процесног права и помаке тих граница, а наш део тима ће радити на томе. Тренутно се ради на формирању тимова за обе ове области активности", рекао је он.
