Вијест да је тијело Тијане Јурић (15) пронађено послије 12 дана потраге, одјекнула је Србијом прије тачно деценију. Потрага за Тијаном почела је исте вечери када је нестала, барем од стране њене породице и грађана, јер је на мјесту на ком је отета у Бајмоку пронађена њена патика.
Током опсежне потраге, више доказа усмјерило је полицију на месара Драгана Ђурића, а Тијанин телефон био је један од битних фактора истраге.
Тринаестог дана потраге, око пола сата послије поноћи, објављено је да је Тијанин отмичар ухапшен, а да је тијело пронађено 23 километра даље од мјеста на ком је отета - у близини Сомбора.
Јавност, која је такође све вријеме била у неизвјесности и трагала за Тијаном, сазнаје да је дјевојчицу силовао, а потом убио Драган Ђурић, месар који је радио у Сурчину.
"Он је у ноћи између петка и суботе био у Бајмоку, ударио Тијану својим возилом, пришао јој, није била тешко повријеђена када је почела да тражи помоћ, он ју је ухватио за врат, ударао, убацио у своје возило, одвезао у атар", рекао је тада на конференцији за медије министар унутрашњих послова и додао да је дјевојчица ту и убијена.
Ђурић је тијело покрио земљом коју је купио мајци за цвијеће. Тијело је најприје оставио у кућици у атару села и отишао у Сомбор, али је схватио да ће ту бити пронађено.
Опсежна истрага
У потрази за Тијаном приведене су и подвргнуте полиграфском испитивању све осуђиване особе са територије Бајмока и Суботице. Привођење је урађено на захтјев УКП, али ни то није много помогло да се установи шта се десило са дјевојчицом.
Осим Тијанине патике, пронађен је и њен вјештачки нокат на ком су постојала два видљива отиска. Ипак, пошто је том рутом прошло доста мјештана, постављало се питање да ли је нокат дирао неко прије полиције или није, што је требало да утврди ДНК анализа. Постојала је могућност да је Тијану отмичар ухватио за прсте, па јој на тај начин откинуо нокат, а да је други отисак остао од неке Тијанине другарице.
Током потраге за дјевојчицом, док се још сумњало да је могуће да је дјевојчица потенцијално у иностранству, увучена у ланац трговине људима, на базним станицама праћен је њен телефон, али и телефони људи који су се у вријеме њеног нестанка нашли у близини Бајмока, како би се сузио круг осумњичених.
Број по број телефона је "отпадао" са листе сумњивих, све док их није остало десетак. Провјеравани су власници бројева, њихово кретање те ноћи, али и у данима послије Тијаниног нестанка. Провјеравани су и аутомобили који су виђени на прегледним сигналима. Тако се круг сужавао.
Једна особа била је сумњива и стављена је под присмотру. Полиција је сатима посматрала шта ради, како се понаша на послу, са пријатељима. Међутим, главни осумњичени ни на који начин није показивао нервозу, нити било шта сумњиво што би указало да је на било који начин повезан са нестанком дјевојчице, те су и истражитељи почели да сумњају у то да је њихова пажња усмјерена на праву особу.
Разлог због ког је ипак остајао под будним оком полиције био је то што се сигнал његовог и Тијаниног телефона кобне ноћи превише често поклапао.
Наиме, неколико дана послије Тијаниног нестанка, 29. јула, саопштено је да је сигнал њеног телефона посљедњи пут детектован на око два, а потом на 15 километара од граничног прелаза према Мађарској. Ипак, није било сигурно да је телефон још код Тијане. Морала је да се испита свака могућност, па тако и, на примјер, да је негдје бачен у воду или да је отмичар извадио батерију.
Проблем је правило и то што је тужилац испоштовао законску процедуру која је тада налагала да треба да прође 24 сата од нестанка да би се издао налог за праћење. Постојала је могућност да се процес убрза, али није искоришћена.
Осумњичени ког је полиција пратила био је Драган Ђурић. Он је, напослијетку, приведен на разговор, али је тврдио да полиција гријеши и да о дјевојчици не зна ништа осим онога што је чуо у медијима. Ипак, послије полиграфа је услиједило и признање.
Подметнула телефон
Оно што нико није очекивао јесте да је, на неки начин, сама Тијана помогла полицији да открију убицу. Њен телефон стално је звонио јер су је сви тражили, све док се батерија није испразнила. Ипак, дјевојчица је, вјероватно врло свјесна тога да неће успјети да се спаси, како је раније рекао њен отац Игор Јурић, искључила звук на телефону и сакрила га у аутомобилу убице.
Ђурић је ухапшен на радном мјесту, у месари. Знао је како да се отараси тијела, дође кући и 12 дана мирно живи свој живот. Полиција га је затекла како сијече месо. Испричао је све о злочину осим једне кључне ствари - због чега га је починио.
Мотив злочина није знао да објасни ни пред судом. Његов одговор био је: "Не знам".
Осуђен је на тада максималну казну од 40 година робије.
Тијана је промијенила закон
Тијана и њена судбина омогућили су промјене закона које би спријечиле да се другом дјетету деси нешто слично, као и далеко строже казне за починиоце.
Већ 2015. године, измијењен је Закон о полицији, пристигао је такозвани "Тијанин закон".
"Након доношења тог закона, полиција је у обавези да, одмах након алармирања да је нестала малољетна особа, крене у потрагу. То је велика промјена. До те 2015. године то није било тако. Да је било, можда би Тијана била спасена. Други велики корак била је измјена Кривичног законика 2019. године када је уведена казна доживотног затвора. Прикупили смо 160.000 потписа", рекао је у разговору за "Телеграф.рс" поводом десетогодишњице од Тијанине смрти њен отац Игор Јурић.
.webp)
Центар за несталу и злостављану дјецу данас има своје канцеларије у Суботици, Новом Саду и Власотинцу, а ускоро ће бити отворена и у Београду. На иницијативу Центра, у Суботици и Власотинцу уведена су координациона тијела за борбу против насиља.
"Прошле године је уведен систем 'Пронађи ме'. Реализовали смо више од 800 радионица на територији цијеле Србије са ученицима и родитељима на тему њихове безбједности. Наш центар води Регистар несталих лица Србије и платформу Нет патрола. Од ове године покренули смо програм 'Укључи се', гдје ћемо, по посебном моделу рада, радити са дјецом са проблемом у понашању", додаје Јурић.
Правни тим Центра за несталу и злостављану дјецу сваке године бесплатно подржи велики број злостављане дјеце и управо уз ту подршку три човјека су, за 10 година колико је прошло од Тијаниног убиства, осуђена на максималне казне затвора. Када се саберу све казне за злостављаче у којима је учествовао њихов правни тим, оне износе готово 500 година затворских казни.
Истиче да ништа од тога не би успело да није било Тијане.
"Она је та која отвара врата код доносиоца одлука. Она је та која има јако велику снагу, а ја сам само човјек који сада има могућност да уз ту њену снагу нешто мијења. Да није било ње, тога не би било. Оно што ће заувијек остати чињеница је да смо сви ми пролазни, али Тијана ће заувијек остати анђео чувар сваког дјетета у Србији и сигуран сам да ће, видјело се то или не, спасити на десетине па чак и стотине дјеце у нашој земљи", закључује Тијанин отац, преноси "Телеграф".
