Mladi fudbaler poginuo je kada je, kako kaže, skočio na glavu u plićak u Ohridsko jezero…

Nakon stravične nesreće, Nikola je bio 12 dana u komi. Svi su se nadali najboljem, ali on se nije probudio…

– Otišao je na poslovni put sa firmom u kojoj je bio zaposlen. Naučio je da peče rakiju i po potrebi isporučuje piće za restorane. Ova posljednja isporuka bila je upravo u Makedoniji. Tog kobnog dana, Nikola je ručao sa kolegama, a potom su se okupali u Ohridu. Zatim su promijenili mjesto, a on je htio još jednom da se okupa. To je bio njegov kraj – priča Nikolina sestra kroz suze.

Kako kaže, do kobnog skoka je došlo kada je pogrešno procijenio i skočio u plićak…

– Rekao im je: “Želim još jednom da skočim” i bacio se. Nije znao da je tu plićak… pao je pravo na glavu – priča ona.

U vodi je proveo nekoliko minuta, a potom je u pomoć skočila doktorka iz Slovenije koja se zatekla u blizini.

– Dala mu je vještačko disanje, Hitna je ubrzo došla, odvezli su ga u bolnicu. Operisan je bez kapi krvi… Pričali su nam da se dobro drži, da se bori, da će se izvući… Znate, on je bio mnogo jak… Ali eto, dopremili su ga u kovčegu – kaže Dijana.

Prilikom pada, kako objašnjava, pukao mu je pršljen i zbog toga je bio u komi.

– U komi je bio 12 dana… Tuga teška. Mučenik nije ni znao šta ga je snašlo, on ničega nije bio svjestan… tako je i otišao. A svi smo vjerovali da će nam se vratiti živ. Nije ni pušio, ni pio, bio je pravi sportista – kaže ona kroz suze.

Živio je sa bakom Slavicom, majkom Goricom i sestrom Majom.

– Baka se drži. Sve vrijeme viče da ide da ga isprati… Šta da vam kažem. Majka jedva da je na nogama, ali mora da ostane jaka zbog mlađeg djeteta Maje. On je najviše volio baku. Stalno je zvao, pitao je šta joj treba, da li da joj donese nešto – jedva priča sestra Dijana.

Motori su mu bili velika ljubav

Nikola je nedavno kupio motor i svi su se plašili da će da strada od brze vožnje.

– U posljednje vrijeme je posjećivao teretanu poslije posla. Nekad je u Krajincu lovio ribu u Moravi kao naš pokojni djed. Njegova velika ljubav bila je motor, oduvijek je htio da ga kupi, ali ranije imao novca. Vozio ga je nekoliko mjeseci, bio je tako srećan… Svi smo se plašili da ne strada od brze vožnje, a eto završio je drugačije – kaže sestra Dijana i dodaje da je njen brat bio ljudina, veliki čovjek koji je volio da se šali:

– Bio je duhovit, svi su ga znali po tome, znao je da mijenja glasove, imitirao je druge, volio je da zove telefonom rodbinu, prijatelje i da se predstavlja se kao neko drugi. Inspiracija za šalu mu nikad nije nedostajala”.

Za njim žali i cijela fudbalska zajednica u Jablaničkom okrugu. Nikola je od malih nogu igrao je fudbal. Prošao je sve mlade selekcije u FK Dubočici. Uglavnom je igrao centarfora i mijenjao je klubove, sanjajući da će jednog dana zaigrati u nekom većem, ali mu se nije dalo. Igrao je i za FK Kumarevo iz Zloćudova, Polet iz Stajkovca, i u Slogi, a po završetku sezone prešao je OFK Morava Leskovac