Након породице Кобиљски о пуцњави у Основној школи "Владислав Рибникар" и трагедији која их је задесила говорили су родитељи Бојане Асовић дјевојчице која је убијена док је била дежурна у тренутку масакра.
За судску говорницу изашао је први Бојан Асовић који је указао да је убијена дјевојчица била његово прво дијете.
- Она је била наше прво дијете, наш свијет. Сваког дана смо се трудили. Била је центар мог свијета, сву љубав и снагу сам видио у породици. Бојана је била нестварна дјевојчица. Била је мала, али довољно велика - започео је свједочење.
Како је казао, након тог 3. маја, све оно чему су као породица тежили и трудили се, све је уништено.
- Осјећам велику тугу и неправду. Ја сам тада умро. Покушавам да живим, али не иде. Бојана је са братом била повезана, били су као близанци. Била му је све оно што старија сестра треба да буде. Кад је она причала ја сам стајао мирно. Увијек сам журио да дођем кући, да их видим - рекао је он.
Како је додао, сада гледа да је што мање код куће, не може ни минут да буде сам.
- Били смо јако срећни. Нећу да причам о Боки, онда имам осјећај као да ћу да се опраштам - рекао је он.
Отац убијене Бојане испричао је да је тог 3. маја био у Никшићу код родитеља.
- Само сам знао да је била пуцњава, сузе су ми кренуле. Тешко ми је било што нисам ту. Кренуо сам за Београд жена ми је рекла да је у полицији - рекао је он и указао да је школа само 7 дана након стравичног масакра почела са радом.
Свједочење мајке Бојане Асовић
Његова супруга и мајка убијене Бојане, Марија Асовић испричала је да мозак не може да прихвати да сједи у судници и прича о убиству властитог дјетета у Основној школи.
- Увијек је помагала другима, имала је осјећај за њих. Питала би ме: "Мама зашто се свађају, зашто се не играју?". Имала је спортски дух, била је прави друг. Она је била мој кисеоник, једва сам чекала да ми прође дан на послу да будем са њима - рекла је она.
Како је указала, њен смисао живота су дјеца.
- Тог дана сам отишла на посао, тај дан ми је Бојана послала поруку да је дежурна. Питала сам је: "Откуд то, па ти ниси требала да будеш?". Одговорила ми је: "Знам мама, није ни Ана знала..." И то је било посљедње наше дописивање. Колегиница ми је рекла за пуцњаву, ноге су ми се одсјекле. У том тренутку сам вриснула, јер сам знала да је она на улазу. Питала сам: "Гдје је моја Бојана?". Полако сам осјећала како нестајем, легла сам на кола. Одмах сам знала да ми је син добро, осјећала сам то. Била сам немоћна. Тог дана сам умрла. Носили су ме до кола. То је био мој крај, више ништа не постоји. Очајни сте, немоћни - рекла је она.
Мама убијене Бојане истакла је потом: "Иако сам полицајац, моја дјеца никада нису видјела оружје".
Свједочење породице убијене Еме
Подсјетимо, прије породице Асовић сведочио је Драган Кобиљски, отац убијене Еме.
Он је рекао да не би имао храбрости да уради то што је Ема.
Драган је за судску говорницу изашао након своје супруге Нине која је у свом свједочењу навела да им нико од породице Кецмановић није рекао да му је жао.
Нина Кобиљски је испричала да је на претходном рочишту она је изнијела детаље из заједничког живота, причала је о 3. мају, о сахрани, препознавању дјетета.
Ово суђење се односи на парнични поступак након пријаве 27 чланова породица убијених у ОШ "Владислав Рибникар" који су поднели тужбу против дјечака убице, његовог оца Владимира Кецмановића, мајке Миљане Кецмановић и против школе.
