Наиме, након пожара објелодањено је како ови домови раде и то од њихове незаконитости, смањења трошкова на уштрб безбједности до недостатка стручних радника који брину о корисницима.

Током ванредних инспекцијских надзора од почетка године, рад је забрањен у 18 од 25 домова које су контролисали инспектори.

Домове за старе многи виде као уносан посао. Несавесни власници довијају се да заобиђу прописе и да са што мање улагања зараде више.

– Случај из Бачке Тополе прије неки дан, гд‌је је власница нелегалног објекта ухапшена када је покрајинска инспекција социјалне заштите изашла на терен, увид‌јела је да постоји нерегистровани субјекат и, забранила му рад. Након тога је реаговала полиција по налогу Основног јавног тужилаштва – истиче Слађана Марковић из Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Све више проблема, ни лиценца није гаранција

Власница једног лиценцираног приватног дома је, кажу у Министарству, да би добила лиценцу фалсификовала документацију за противпожарну заштиту.

– Нас је Министарство обавијестило да они више немају лиценцу, да је потребно измјестити те кориснике. Наш мобилни тим, заједно са још стручних радника из центра, пошто је било много корисника ту, изашао је на терен и ми смо контактирали са сродницима, смјестили неке људе који нису имали гд‌је, није имао ко да их прихвати. Неки су дошли по своје сроднике и одвели их својим кућама. Један мали дио је смјештен у Геронтолошки центар Шабац. Наредбом министарства два корисника је било смјештено на од‌јељење психијатрије у нашој болници – наводи Јелена Божанић из Центра за социјални рад у Шапцу.

Недостатак кадра, његоватељице из иностранства

Горући проблем који мучи и државне установе и приватнике јесте недостатак стручног кадра. Само Геронтолошком центру Београд, који збрињава око 1.000 корисника, недостаје више од 25 његоватељица и више од 17 сервирки.

Једна његоватељица сада брине о 60 одсто корисника, у просјеку има 55 година а прима минималац.

– Ми морамо урадити много више да чувамо те раднике које имају, мораће више људи да се едукује за те послове и да једноставно буду награђени, ако не баш онолико колико су у иностранству, али да буду награђени више да би остали да раде овд‌је – каже Надежда Сатарић из НВО “Амити-снага пријатељства”.

За разлику од државних који су под директним надзором министарства, поједини приватници проблем покушавају да ријеше запошљавањем радника из иностранства.

– У неким приватним домовима сам вид‌јела да је његоватељски кадар из иностранства, из Непала. И у болницама сам вид‌јела да су спремачице и чистачице, сада сам скоро била, странкиње које не говоре српски језик. Али ајде, ако је чистачица ако и не зна језик, мања је потреба, али ако је његоватељица или медицинска сестра, већ мора да има више контакта и непосредног говора. То ће већ бити озбиљан изазов – указује Сатарићева.

Контрола и државних домова

Из ресорног Министарства кажу да контролишу и домове чији је оснивач Република Србија и да је тренутно Геронтолошки центар у Лесковцу предмет инспекцијског надзора.

– Број запослених је нама провјерљив и у том смислу стандарди су испуњени. Ми смо ти који омогућавају финансирање запослених у државним установама, то знамо сваког мјесеца који број људи ради и пружа услугу. Оно што се дешава у приватним домовима је потпуно другачија ситуација – истиче Слађана Марковић.

Проблема је напретек. За редовније контроле више од 300 приватних и државних установа нема ни довљно инспектора. То користе они несавјесни, тако да, кажу упућени, ни лиценца није гаранција квалитета и безбједности.

Пратите нас и путем Вибера