Државни секретар у Министарству науке, технолошког развоја и иновација Мирослав Трајановић преминуо је у својој 71. години живота, саопштено је данас из тог министарства.
"Са дубоким жаљењем обавјештавамо јавност да је преминуо државни секретар у Министарству науке, технолошког развоја и иновација, редовни професор Машинског факултета Универзитета у Нишу у пензији, истакнути научник и један од пионира примјене информационих технологија у машинству и биомедицинском инжењерству у Србији Мирослав Трајановић", наводи се у саопштењу.
Професор Трајановић оставио је неизбрисив траг у српској науци и образовању, а са више од четири деценије професионалног искуства, био је водећи стручњак у областима рачунарског програмирања, "ЦАД" технологија, методе коначних елемената, адитивних технологија, реверзног инжењеринга и биомедицинског инжењерства.
Како се наводи, од 2007. до 2013. године обављао је функцију шефа Катедре за производно-информационе технологије и менаџмент на Машинском факултету Универзитета у Нишу.
Трајановић је аутор више од 300 научних радова, бројних књига и уредник престижних зборника радова међународних конференција, а његов научни и истраживачки рад обиљежен је учешћем у више од 30 националних и међународних пројеката, укључујући и "ФП6", "ФП7", "Хоризон 2020" и "Хоризон Еуропе" програме ЕУ.
У оквиру министарстава задужених за науку и технолошки развој, Трајановић је деценијама био носилац бројних одговорних функција, а између осталог је био предсједник више експертских комисија, члан радне групе за израду Стратегије научног и технолошког развоја Србије у периоду од 2016. до 2020, представник Србије у програмским одборима Европске комисије, као и координатор "EURAXESS" мреже Србије.
Наводи се да је од 2010. до 2017. био председник Матичног научног одбора за електронику, телекомуникације и ИТ Министарства за науку и технолошки развој Републике Србије.
Дао је допринос као координатор пројекта "OpenClick", првог српског пројекта отворене науке, а учествовао је у усвајању Платформе за отворену науку 2.0.
Пројекти у којима је учествовао осликавају његову континуирану посвећеност на унапређењу научне доступности, увођењу транспарентности, унапређењу научног интегритета и успостављању сарадњи кроз примјену отворене науке у Србију.
Наводи се да је као државни секретар допринео унапређењу система науке у Србији својим дубинским разумевањем значаја науке и иновација за развој нашег друштва као и истинском посвећеношћу даљем напредовању читаве научне заједнице.
(Телеграф)