Генерал полиције у пензији Обрад Стевановић преминуо је у 72. години, сазнаје РТС. Био је један од потписника Кумановског споразума, којим је окончана НАТО агресија на СР Југославију.
Обрад Стевановић рођен је 1953. године у Брекову, општина Ариље у Републици Србији. Основну школу завршио је у мјесту рођења 1969, а Средњу школу унутрашњих послова у Сремској Каменици 1973. године.
У Средњој школи унутрашњих послова (1973.-1979.), радио је на пословима наставника и командира наставног вода.
У Министарству унутрашњих послова Републике Србије (1979.-2001.) обављао је различите извршне, организационо-нормативне, наставне и руководеће послове, на дужностима инспектора, руководиоца групе, шефа одсјека, начелника одјељења, замјеника начелника и начелника Управе полиције, команданта Посебних јединица полиције, помоћника и савјетника министра унутрашњих послова, у звањима (чиновима) од самосталног инспектора до генерал-потпуковника полиције.
Повремено је обављао дужност члана Команде и замјеника команданта Здруженог одреда полиције Савезног министарства унутрашњих послова (1981.-1988.) и дужност руководиоца и члана Штаба Министарства унутрашњих послова Републике Србије за Косово и Метохију (1989.-1995.).
На дужности помоћника министра унутрашњих послова Републике Србије обављао је и послове координације рада Полицијске академије, Више и Средње школе унутрашњих послова (1996-2000.).
Изводио је наставу из више предмета на различитим врстама стручног оспособљавања и усавршавања руководилаца и припадника активног и резервног састава редовних, посебних и специјалних јединица полиције и више пута био предсједник и члан комисија Министарства унутрашњих послова Републике Србије за полагање стручних испита овлашћених службених лица (1980-1995).
Поред осталог, био је предсједник Управног одбора Завода за заштиту здравља радника Министарства унутрашњих послова (у два мандата), предсједник Уређивачког одбора листа Полицајац, члан Управног одбора Полицијске академије и предсједник Стрељачког савеза Србије (у четири мандата).
Током рата у Хрватској, БиХ и на КиМ, командовао је Посебним јединицама полиције (ПЈП) Ресора јавне безбједности. Један је од тројице потписника војно-техничког споразума у Куманову 1999. године, којим је окончана НАТО агресија на СР Југославију.
.webp)
Свједочио је пред Хашким трибуналом као свједок одбране у процесу против Јовице Станишића и Франка Симатовића.
За резултате рада у Министарству унутрашњих послова Републике Србије, одликован je са више одликовања од којих су најзначајнија: Медаља заслуга за народ, Орден рада са златним венцем и Орден југословенске заставе првог степена.
