Мајор у пензији Александар Ћирић Ћира из Крушевца преминуо је у недјељу у 54. години живота на ВМА у Београду, послије краће и тешке болести.
Александар Ћирић је рођен 1970. године у Косовској Митровици. Послије основне и средње школе у родном мјесту, прво је завршио Школу резервних официра пјешадије у Билећи, а потом 1991. године и Војну академију Копнене војске у Сарајеву. У професионалној служби у Војсци Србије, био је све до пензионисања у мају ове године.
Као официр херојске 125. моторизоване бригаде Ћирић је био учесник Битке за Кошаре, током НАТО агресије 1999. године, у којој је и рањен. Претходно је био и учесник оружаних сукоба у Словенији и Хрватској. За ратне и војне заслуге одликован је Медаљом за заслуге и Војним спомен-медаљама. Посљедње, скоро двије и по деценије живио је у Крушевцу.
Сахрана пензионисаног мајора Александра Ћирића биће обављена у сриједу, у 14 часова, на Новом гробљу у Крушевцу. На вјечни починак испратиће га родбина и пријатељи, али и његови другови са ратишта.
Ивица Лазић, његов ратни друг, написао му је потресно писмо којим се опрашта од свог Ћире:
"Утихнуо је један громки глас, глас који нас је водио напријед без страха шта нас чека иза угла. То је био глас једног: сина, супруга, оца, брата, кума, друга и пријатеља.
У теби смо видјели једну људску громаду која је чврсто стајала пред нама као оличење племенитости и доброте. Свима си био узор и увијек си владао ситуацијом. Био си војничина, учествовао у рату у Хрватској и Словенији, а касније и на Косову и Метохији и том приликом у бици за Кошаре био рањен. Што показују и одликовања која си добио!
О томе ниси говорио! О свему овоме мало људи зна. Знају само они са којима си био раме уз раме док се пуцало. Уста су ти увијек била пуна члановима своје породице! Поносио си се и хвалио успјесима и несташлуцима дјеце. Бринуо за супругу и родитеље као и за брата и његове. Али никада ниси заборавио на нас остале. И најбољи си био у улози оца, гдје си нам оставио домаћи задатак.
Са тобом смо се смијали и кад нам није било до смијеха. На послу смо испијали кафу у огромним количинама, радећи прековремено. Када бисмо дошли кући на вријеме, дјеца би се радовала мислећи да су нас пустили раније. Сваки тренутак са тобом био је добро искоришћено вријеме. Изгубио си само једну битку, битку у којој нема побједника. А у нашим срцима остала је велика празника која не може ни са чим да се попуни."
Иначе, у његовом родном граду постављени су и билборди са његовим ликом.
