Извјестилац Комитета министара Савјета Европе Дора Бакојани препоручила је Парламентарној скупштини Савјета Европе да предложи Комитету министара да Приштина постане члан Савјета Европе, али је то изазвало подјеле међу парламентарцима у Стразбуру.
Бакојани се у Парламентарној скупштини, у којој је почела расправа о захтјеву Приштине, пожалила да је од објављивања извјештаја, на основу којег је и препоручила да се гласа за пријем Приштине у Савјет Европе, добила критике и увреде од представника држава које не признају самопроглашену независност Косова.
Њен приједлог да Приштина постане члан Савјета Европе изазвао је подјеле међу парламентарцима у Стразбуру, јер су једни поздравили ту идеју, док јој се један број дио посланика противи.
Они који се противе навели су да приштинске власти нису испуниле неопходне услове попут формирања Заједнице српских општина и заустављања експропријације земљишта на сјеверу Косова и Метохије.
Док посланици из редова европских либерала и демократа, као и социјалиста, подржавају приједлог Бакојани, у Уједињеној европској љевици признају да немају јединствен став.
Извјестилац ове групације, бивши премијер Грчке Алексис Ципрас указао је да нема лаких рјешења за мир и да одлука која се донесе мора да буде вриједна, јер може да направи разлику између рата и мира.
Јединствен став немају ни у Европској народној партији, чији је представник Жолт Немет рекао да та групација подржава чланство Приштине у Савјету Европе, али да неће подржати извештај Бакојани из три разлога.
Како је објаснио, први је тај што је Косово од три тражена услова испунило само један, и то враћање земљишта манастиру Високи Дечани, други је што се пријемом Приштине у Савјет Европе руши спољна и унутрашња стабилност Србије, а трећи је тај што је такав пријем супротан принципима Савјета Европе.
На кршење елементарних принципа Савјета Европе у случају пријема Приштине у чланство те организације указала је и шеф српске делегације у Парламентарној скупштини Савјета Европе Биљана Пантић Пиља, истичући да се никада није десило да се о томе одлучује двотрећинском већином, а не консензусом, као што се одлучивало до сада.
Она је рекла да је Одбор за политичка питања и демократију гласао против свих десет амандмана које је предложила српска делегација, као и против амандмана који су предложили чланови италијанске делегације и један члан делегације Мађарске.
