Навршиле су се 32 године од прогона Срба са подручја источне Билогоре, а за убиство 65 лица, међу којима је 41 цивил, одговарао је само један припадник хрватских снага које су извршиле етничко чишћење.
Подсјетивши да је 31. октобра нападом на Територијалну одбрану Грубишно Поље почела акција хрватске паравојске под кодним називом "Откос 10", Документационо-информациони центар "Веритас" је истакао да је за два дана протјерано 4.000 људи из 38 насеља.
"Веритас" у саопштењу указује да се у избјегличкој колони према БиХ нашло и 250 Хрвата, Чеха, Мађара и Рома.
На подручју источне Билогоре, области која се налази у троуглу између Бјеловара, Дарувара и Вировитице, убијен је 41 цивил. Од њих је 17 убијено прије акције "Откос 10", док су двојицу Срба, који су остали у хрватској војсци и полицији, ликвидирали "саборци".
Послије повлачења Срба из источне Билогоре, услиједила су убиства преосталих становника, пљачке, паљевине и минирања кућа, укључујући и села у којима раније није ни било отпора.
- У најбољој усташкој традицији из 1941. године настављено је рушење православних храмова, тако да су до темеља изгорјеле цркве билогорског стила, јединствени споменици културе нулте категорије под заштитом Унеска. Ријеч је о храму Светог Димитрија у Растовцу и Цркви Успенија Пресвете Богородице у Доњој Рашеници - наводи "Веритас".
За злочине почињене у акцији "Откос 10" до сада је осуђен само припадник Збора народне гарде /ЗНГ/ Вељко Марић из Грубишног Поља.
Марића је Вијеће за ратне злочине у Београду осудило на 12 година затвора због ратног злочина против цивила зато што је 31. октобра 1991. године у селу Растовац убио Петра Слијепчевића /65/ у породичној кући.
Док је Марић у српским затворима издржавао казну, против њега је српско правосуђе отворило још једну истрагу због сумње да је током септембра 1991. у Грубишном Пољу ликвидирао Мићу Васиљевића и Владимира Кучеру, као и да је мучио Звјездана Мачка.
- Иако истрага није завршена, Марић је у јуну 2015. године из Србије пребачен у Хрватску, која се обавезала да ће наставити кривични поступак против њега, али до сада нема потврде да преузету обавезу и испуњава - указују у "Вритасу".
До Другог свјетског рата на подручју источне Билогоре живјело је 18.000 становника српске националности, а послије усташких злочина у Другом свјетском рату и у посљедњем рату њихов број сведен је на мање од хиљаду, колико је евидентирано на попису становништва 2021. године.
