Sada se čeka obdukcija tijela nesrećne žene koja treba da potvrdi na koji način je preminula.

Ž. K. tvrdi da je drama nje i njene majke M. K. počela četiri dana prije nego što je nesrećna žena preminula, a da je njen jedini izbor, kako joj se činilo, bio da nakon smrti majku sahrani sama u dvorištu.

Kako kaže, zdravstveno stanje njene majke naglo se pogoršano u nedjelju 17. jula i ona je "pala u krevet". Ž. K. kaže da je zvala Hitnu pomoć, molila komšije za pomoć, ali da niko nije htio da joj pomogne da majku odveze do bolnice.

- Nisam znala šta da radim, bilo joj je loše, pozvala sam Hitnu, ali su mi rekli da ne mogu da dođu, da nemaju nikoga da pošalju po nju. Rekli su mi da zamolim komšije, a bila je nedjelja, mi živimo na kraju sela, ovdje je pusto, nigdje nikoga nije bilo - kaže Ž. K. i objašnjava da nije znala koga bi mogla da zamoli da pomogne njoj i njenoj majci, jer su joj komšije sa kojima je razgovarala o njenom zdravstvenom stanju rekle da bi to mogla da bude korona.

- Nisam mogla nikoga da pitam, ko da je vozi ako je u pitanju korona? - navodi ona.

Ž. K. je tada, kako kaže, bila "prinuđena da sve oko majke uradi sama".

- Bila sam prepuštena sama sebi - kaže potresena žena i dodaje da je to shvatila nakon što se požalila komšinici da su joj u Hitnoj rekli da ne mogu nikoga da pošalju da joj pomogne:

"Komšinica mi je rekla 'Shvati, to je danas tako'. Tada sam shvatila - to znači da je kraj. Sama sam pokušala da se borim, koliko sam mogla."

Četiri dana M. K. je bila loše, priča dalje sagovornica, da je živa govorio je još samo puls koji je osjećala kada joj pipne ruku.

- Bilo mi je jasno da ja ne mogu ništa i da treba doktor, ali... - kaže ona.

Tražila je komšijama ašov, pa sama iskopala grob.

Majka joj je, kaže, preminula u četvrtak, i ona je odlučila da je sahrani u dvorištu?!

- Tražila sam komšijama ašov, nisu imali, pa sam otišla i kupila. U petak sam kopala grob jedno dva, tri sata. Kopala sam koliko sam mogla, zemlja je bila suva, tvrda, a ja nemam toliko snage... - opisuje, kako kaže, "koliko može da se sjeti".

"Nju sam uvila u čaršaf i frotir. Sa dušekom sam je polako spustila sa kreveta i nekako sam je odvukla do rijake. Spustila sam je i zakopala. Do pola tri sam sve završila. I meni je tada pozlio, samo sam razmišljala kako da dođem do kreveta da legnem".

Na pitanje kako je imala snage da sama odvuče majkino tijelo do rake, odgovara da ne zna ni sama.

- Ne znam kako sma to uradila, evo, ne znam... - kaže i nastavlja:

"Prošle godine smo sjedile u dvorištu i pričale, kao kroz šalu je rekla da je kad umre sahranim ovdje na ledini. To je u šali rekla, ali od šale je postala istina".

Zašto nije pozvala nekoga, Ž. K. kaže da nije znala ni kome bi se obratila za pomoć i da je sve radila u stanju velikog šoka.

- Ja tih dana nisam spavala, nisam jela, nisam znala za sebe. Ni sada mi nije dobro, ne mogu da opišem kako se osjećam, malo mira imam samo kad legnem da spavam - navodi.

Ž. K. pretpostavlja da su komšije znale zašto im je tražila ašov, ali ko je od njih prijavio i kako je policija saznala da joj je majka sahranjena u dvorištu ne zna. Kaže da nije znala da radi nešto protivzakonito.

- Komšije su komentarisale kako se nešto osjeća. Tada sam zapalia sve po čemu je kapala krv, posteljinu dušek, sve, jer je to upilo krv... Valjda je nakon što sam zapalila neko pozvao policiju, mada, mi ovdje i inače palimo travu. Ne znam ko je prijavio - kaže i opisuje trenutak kada joj je policija došla na vrata:

"Šok je bio juče kada su došli. Ja još nisam od tog šoka sa majkom došla sebi, nisam se sabrala... Bilo je kola i kola, ne znam više ko je sve od nadležnih dolazio. Policajci su me pitali gde je grob, pokazala sam im i ispričala im isto što pričam i vama. Iskopali su je i odnijeli, rekli su mi da sačekam da se završi obdukcija, a da će onda biti na groblju sahranjena. Ne mogu da je sahranim ovdje..."