Данијела Милановић (22) живи у Крагујевцу, а са само три године сазнала је да је усвојена. Ова млада и образована дјевојка данас је у контакту и са биолошком мајком, али и са својим усвојитељима.
Ипак, оно што јој недостаје је рођена сестра, која је такође остављена као беба. Данас, Данијела има само један циљ да пронађе своју другу половину, своју најрођенију крв и само је једном загрли.
Највећа жеља да пронађе сестру
– За своју сестру знам откад сам свјесна тога да не живим у биолошкој породици -почиње своју причу ова дјевојка за Телеграф.
Како појашњава, о сестри зна једино да је рођена између 1995. и 1996. године, остављена у Звечанској и да се потенцијално налази на територији Чикага или Канаде. Ипак, оно што је много јаче од пуких информација јесте Данијелин унутрашњи осјећај. Срце јој каже да је ту негдје и да ће им се душе наћи, иако су шансе врло мале.
– Постоје дани када о томе не размишљам, а постоје и они тежи, када ме душа боли, срце ми се цијепа. Не могу да опишем осјећај. Константан осјећај да вам неки дио недостаје, као када људима који су, нажалост, доживјели ампутацију, па имају тај осјећај недостатка. Као да нисте сигурни ко сте, проблем са идентитетом, да фали тај дио који би попунио сву ту празнину. Не бих имала шта да јој кажем, многе ријечи су остале неизречене. За исте би нам требале све године проведене без нас које и плус оне које нам, ако тако треба, предстоје. Загрлила бих је и плакала. Да ли од среће или туге, нисам сигурна – прича Данијела.
Постоје назнаке да јој је сестра на тлу Америке
Једино што има од назнака да је њена сестра ту и да је чека, јесте не толико провјерена информација да се налази у Америци. Ипак, постоји неколико препрека. Данијела се плаши да њена сестра неће хтјети да ступи у контакт с њом, да је превише боли чињеница да ју је мајка оставила или, да можда ни не зна да је усвојена.
Прича да је заједно са својом биолошком мајком покушавала да је пронађе, али да би сваки контакт са особом која би се уклапала у опис њене сестре завршио и прије него што би почео.
– Причу о њеном животу у Америци ми је рекла биолошка мајка и још понеки људи у мом животу, можда је мајка жељела да ја маштам о њеном лијепом животу и да ће нам то помоћи да се утјешимо и надомјестимо, односно помиримо се са њеним одласком. Не знам колико је то поуздана информација, вјерујем да њени усвојитељи не желе да она зна за нас због лоше животне ситуације моје мајке и да се плаше да она не пожели да се врати нама. Морам рећи, рационалан страх, јер уколико она не зна, а вјероватноћа је велика, она ће можда бити огорчена на усвојитеље. У неку руку и није рационалан, јер мајка нема шта да јој понуди осим љубави – појашњава саговорница.
Данијела своју сестру може само да замишља. Нема слику, нема опис физичког изгледа, нити било каквих особина. Ипак, нада се да је образована, паметна и свестрана.
– Вјерујем да смо исте, да је црнка, паметна, са бистрим очима, желим да вјерујем да је образована колико и ја, а, ако не онда и више од тога – каже Данијела са осмијехом.
Мами све опростила
Данијела објашњава да је животна ситуација њихове мајке прилично компликована. Њих двије нису једина дјеца. Имају и полубрата који је психички болестан, те ова Крагујевчанка и то узима у обзир када сагледава цјелокупну ситуацију.
Како каже, у контакту са биолошком мајком била је редовно до прије 10 година. Била је само дијете, а мајци је опростила све.
– Остављене смо због занемаривања мајке и њене лоше финансијске ситуације. Имамо и полубрата који је болестан, али ове информације нису сто постотно тачне, те их узимам са резервом. Моја биолошка мајка и ја смо се редовно виђале и чуле до прије 10 година. Онда је њено здравствено стање почело нагло да се погоршава, а финансије су јој лоше. Она сада не жели да ја дођем, а да ми ништа није купила. Финансијска ситуација је велики разлог због ког моја сестра и ја нисмо са мајком – појашњава Данијела.
Прича да као мала није разумјела терминологију, а тек онда је схватила да се мајка њене сестре одрекла како би је дала на усвајање.
– Директно ми је речено, од стране мајке, да имам рођену сестру која је усвојена у Америци. Као млађа нисам разумијела ту терминологију али када сам одрасла схватила сам да да би она била усвојена, моја мајка морала је да се одрекне ње. Пошто је то урадила, зачела мене, родила ме, схватила је да не жели опет да пролази кроз исто. Било јој је тешко, тешко јој је и искрено пати за њом – поручује Данијела.
.webp)
