У Србији постоји много обичаја када су свадбе у питању и они се битно разликују од мјеста до мјеста. Оно што се такође разликује су протоколи када су у питању поклони младенцима.
Међутим, некада због непознавања локалних обичаја и пракси може доћи до проблема, а управо то се и десило недавно на једној свадби у околини Лознице гдје је мало фалило да на вјенчању дође до ексцеса!
Наиме, прије мјесец дана у једној сали у околини Лознице организовано је вјенчање.
С обзиром да су и младина и младожењина породица добростојећа - мислило се на све. Прво се ишло у цркву. Ђускало се, како и треба, уз трубаче, а онда је поворка, уз српске заставе и трубљење, кренула у ресторан.
Сви су ушли, па и младенци, али један момак из Београда, младожењин друг из војске, је каснио. Сви су већ сједили и јели предјело...
Када је коначно стигао, кренуо је ка кутији у коју се остављају коверте са парама, али га је ту чекало изненађење. Поред кутије је стајао младић који му је тражио коверту.
- Био сам збуњен. Није ми баш било јасно шта он ради ту. На свим свадбама, на који сам био, постоји кутија. Ти приђеш, оставиш паре. И то је - то! Дакле, погледао сам га запрепашћено, али нисам хтио да правим неки проблем. Предао сам му коверту - прича овај Београђанин, који, како признаје, не посећује често свадбе нити их воли.
- "Па, ти си ову коверту залијепио?!", малтене је викнуо на мене! - препричава овај Београђанин који је овим остао у још већем чуду.
- "Па, да. Наравно! Ставио сам паре и затворио коверту", одговорио сам.
- "Па, како ја сада да знам колико ту има пара?!", питао је. А ја сам тек тада схватио да је он нека врста записничара, да има папир и оловку и да записује за сваког госта колико је донио.
- "Ништа...", рекао је записничар изнервирано и питао: "Колико си ставио?". Ја сам рекао: "100 евра", а овај ме је питао: "Јел сигурно?!". Е, ту сам се већ увриједио! Е, баш ме је изнервирала цијела та ситуација. Био сам толико нервозан да сам се у посљедњем тренутку суздржао да га не гурнем и направим неки скандал - прича овај Београђанин.
- Рекао сам: "Да!" и окренуо се и отишао. Хвала богу да сам се суздржао, јер сам у том тренутку примијетио да младенци играју свој први плес. Не би ми у животу опростили да сам им упропастио овај дан. Касније сам сазнао да је то тамо обичај да би домаћини тачно и прецизно знали колико да однесу када они буду ишли код својих гостију на вјенчање или неко друго весеље - прича он.
Он каже да за "записничара" на вјенчањима никада раније није чуо и да му је због овог цијело вјенчање пресело, те да неће журити да иде на било коју свадбу у скорије вријеме.
(Курир)
.webp)
