Модерна савремена технологија и језиви трендови који су се наметнули у данашњем друштву учинили су да систем правих вриједности губи смисао и почиње полако да нестаје. Све више тинејџери посежу за друштвеним мрежама на којима зарад тренутне актуелности и популарности не размишљају да ће неким бизарним материјалом, који кружи друштвеним мрежама, још више подстаћи на размишљање остале на још суровије ствари.
Посљедња објава, која је кружи друштвеним мрежама, у којој средњошколци Србије, у још једном вршњачком тренду, сахрањују живе другаре шокирао је јавност. На ТикТоку објављују снимке у којима се види како носе покојника на клупи, поју и носе крстове као свештеници и пјевају пјесме које и они пјевају на сахранама.
"Примијетио сам, о томе мислим све најгоре. ТиткТок ми служи да ми прави занимацију. Када немам шта да радим ја уђем на ТикТок и гледам видеа. То ми не излази, углавном ми излазе аутомобили", рекао је један ученик. "Мислим да је то нешто најгоре. Када би ме питали да обришем ТикТок пристао би, јер имам доста других друштвених мрежа", додао је други ученик.
Овај вид сензације за дјецу може бити јако штетно и треба се на сваки начин борити да се дјеци скрене пажња, јер ово за њих, очигледно, представља неки вид забаве, поготово ако се примјењује у образованим установама што је утолико опаснија појава.
"Дјеца која то раде мислећи да у суштини стичу славу, а та слава није слава на тај начин и они не постају славни на тај начин што ће газити по другим људима. Тај који је предмет изигравања или то да се ради обреди, сахрањивање итд. нимало није пријатно за онога кога сахрањују и када види себе у тој позицији. Друштвене мреже су промијениле свијет у том погледу да свако може некоме да науди, а мала је вјероватноћа да се то санкционише", рекао је директор Техничке школе Мајданпек Драгослав Јанковић за ТВ Прва.
Ризично понашање на друштвеним мрежама, нажалост, постоји од кад и оне саме, само у различитим облицима и манифестују се на различите начине, а психолог и директорка гимназије Мајданпек, Јелена Ћирић, наглашава да друштвене мреже треба да послуже комуникацији и забави.
"Само ради забаве, а када се деси да дође до злоупотребе тих друштвених мрежа једино што можемо да урадимо је да благовремено и на прави начин реагујемо у тим ситуацијама да спречимо да се то понашање настави даље", рекла је Јелена Ћирић за ТВ Прва.
Имали смо искакање деце пред аутомобиле, па лежање на путу, разне видове тих трендова и изгледа да сваки нови тренд мора да буде шокантнији од прошлог, рекла је Катарина Јонев, стручњак за безбједност дјеце на интернету.
"Нажалост да, а одлично питање је 'како ми можемо да контролишемо шта наша дјеца гледају' и 'шта ми родитељи можемо да урадимо'. Постоје две солуције. Прва да будемо довољно слободни да занемаримо тај изговор 'ми поштујемо дјететову приватност и нећемо да чачкамо његов телефон', да то просто занемаримо и да се постарамо, поготово подешавања када су млађа деца у питању, да подешавања буду тако намештена да се садржај филтрира и да водимо рачуна да је дјететов профил закључан, дакле то је прво", рекла је Катарина и наставила:
"Друга ствар је да онога тренутка када одлучимо да дамо дјетету телефон, да л' је питање дјете од 5 година, 7 или 12, морамо да почнемо да почнемо да причамо о том аспекту безбједности на интернету и како да на прави начин користе интернет и друштвене мреже јер су такви сулуди трендови присутни и тако је неквалитетан садржај који се пласира међу децом да ово заиста треба да нас забрине. Комшији сам рекла да гостујем у емисији и која је тема на шта је он мени прокоментарисао, а он је 2004. годиште, 'јој па и ми смо то радили у основној школи'. Питам га 'шта ти је ту било интересантно' на шта је он рекао 'не сјећам се, али се сјећам да смо ми тако лежали, онда нас прекрију дуксевима, онда смо ми као мртви и држе нам опело', шокирала сам се", додала је.
Када дјеца уђу у пубертет, тај моменат уклапања у друштво, поставља се увијек иста питања: Како се одупрети таквој врсти тренда ако имаш већину дјеце која хоће тако да се игра? Како пружити отпор?
"Имате страх међу дјецом да ће бити искључена или изолована из групе. Да ће се наћи на мети насилника ако заузму став, ако не желе у нечему да учествују, ако не желе да буду дио чопора или крда, групације која је насилна. Једино што се ту види као рјешење је да та добра дјеца имају 'јака леђа' у виду породице и родитеља. Морају да имају свој идентитет, самовредновање, самопоуздање и самопоштовање, а то опет родитељи треба да им усађују од малих ногу. Једина одбрана од насилника је породица", рекла је Катарина.
(Мондо)
