Анабела је из Србије у Њемачку дошла прије само 10 дана и тренутно ради као конобарица у једном кафићу у Лудвигсбургу.
У својој причи коју је подијелила пред камерама, нагласила је да је слободна, дечко је бивши, па је поручила да предност имају момци који су дуже у Њемачкој и који имају папире.
"Тражимо дечка са папирима, мора да буде са папирима... пошто се мени остаје овдје. А љубав? Па и то, у комплету, али са папирима", рекла је она и додала:
"Само немојте да будете неки декица од 70 година али ни преко 30, каже Анабела која би ипак прије изабрала неког који јој се свиђа него оног с папирима.
"Чим се упознам ја ћу да питам да ли има папире... Ако нема, ништа...", каже кроз смјех.
На питање зашто је дошла баш у Њемачку, рекла је да је то била жеља њеног тате. Иначе, дошла је сама, и од млађег друштва зна само људе с посла с којима је већ изашла. Ради у једном кафићу оно што је већ радила у родном Вршцу и као сезонац у Хрватској - конобарисала. То је радила од 17. године упоредо са школом.
У Хрватској је, вели, одрадила двије сезоне, а ова друга била јој је боља јер је радила у кафићу на плажи, на острву Муртер, па није морала баш рано да устаје али није ни остајала до касно у ноћ јер се кафић на плажи затварао у 11 увече.
Њемачки је, каже, учила у школи, основној и средњој, пуних 12 година, зна да чита и пише и може да се споразуме, посебно кад је ријеч о поруџбинама на послу, испричала је за Јутјуб канал Ауслендери.
Радни дан јој креће тако што се мало касније буди, спреми себи нешто на брзину да поједе, мало одмори и иде на посао. У Србији је, каже, зарађивала 400-450 евра плус бакшиш није могла да живи сама као подстанар. Сећа се и највећег бакшиша "на сезони" од 130 евра на дан, а кад дође већа група на ручак или вечеру добијала је и по 20-30 евра по посјети.
План јој је да се запосли у некој фирми јер неће довека радити у кафићу, каже.
