U saopštenju sa vanrednog, jesenjeg zasjedanja Sabora upozorava se da bi posljedice ovakve odluke bile tragične za opstanak Srba i njihovih svetinja, jer bi u tom slučaju većina njih ostala bez adekvatne zaštite i bezbjednosti zbog čega bi bili prinuđeni na iseljavane sa svojih istorijskih prostora. 

"Na taj način bi došlo do brisanja svih tragova srpskog istorijskog postojanja. Ideja takozvane podele unosi veliki nemir i zabrinutost među naše vernike i ne uživa podršku najvećeg broja građana Srbije", istakli su arhijereji. 

U saopštenju se naglašava da za SPC Kosovo i Metohija nikada nije bilo niti može biti samo političko pitanje za čije rješavanje monopol imaju isključivo državni organi, već pitanje opstanka Crkve, naroda i drevnih srpskih svetinja. 

"Obaveza Sabora i cele Crkve prema Kosovu i Metohiji je danas veća, jer se zemlja nalazi pred sve jačim međunarodnim pritiscima da se odrekne Kosova i Metohije ili da kroz direktno priznanje ili prećutnom saglasnošću Kosovo dobije stolicu u UN ili odricanjem Srbije od njega pod bilo kojom formom zauvek bi ukinulo svako istorijsko pravo Srbije na ovim prostorima srpske duhovnosti i državnosti", navodi se u saopštenju. 

Arhijereji su apelovali da državni predstavnici Srbije "umesto na traženju što bržeg sporazuma sa Prištinom, više pažnje posvete izgradnji državne i nacionane platforme u čijoj bi pripremi učestvovali svi relevantni činioci u našem društvu". 

"Na taj način bi se čuvali osnovni interesi našeg naroda i povratilo bi se poverenje svih ključnih društvenih faktora u zemlji. Istovremeno bi trebalo raditi i na izgradnji poverenja i razumevanja sa kosovskim Albancima", navodi se u saopštenju Svetog arhijerejskog sabora. 

Arhijereji su napomenuli da sistematsko izbjegavanje preuzetih obaveza u vezi sa zajednicom srpskih opština i drugih sporazuma iz briselskog dijaloga samo potvrđuje da bi u datim okolnostima bilo veoma teško naći dugoročno rješenje. 

"To svakako ne znači da naša Crkva podržava zamrznuti konflikt već, štaviše, podstičemo nastavak jednog otvorenog, ali pažljivo vođenog dijaloga koji bi u prvi plan stavio zaštitu ljudskih i verskih prava, unapređenje vladavine prava, jačanje pravne sigurnosti i efikasniju zaštitu ugrožene duhovne i kulturne baštine koje ne bi zavisilo od samovolje Prištine", navodi se u saopštenju. 

Sveti arhijerejski sabor naglasio je da je teško govoriti o bilo kakvom daljem dijalogu bez stvaranja uslova za povratak raseljenih i njihove imovine, a odustajanje od tog zahtjeva značilo bi prihvatanje poslijeratnog etničkog čišćenja. 

"Bez ovih preduslova nemoguće je govoriti o trajnijem rešenju problema na Kosmetu. Zato je postavljanje ishitrenih rokova, i pored krajnje nepovoljnih uslova na terenu i kompleksne situacije u EU, bez ikakvog opravdanja", poručili su arhijereji. 

U saopštenju se navodi i da je Sabor posebno zabrinut što "naša Crkva od 2007. godine nikada nije bila zvanično pozvana da iznese svoje sugestije povodom zaštite svojih svetinja, sveštenstva, monaštva i vernog naroda". 

"Sa približavanjem jubileja 800 godina samostalnosti naše svete Crkve, veoma je važno da se svi podsetimo da je državnost Srbije od početka bila neraskidivo povezana sa duhovnom tradicijom Crkve kao ključnog faktora našeg indentiteta kroz istoriju", poručio je Sveti arhijerejski sabor SPC. 

Arhijereji su izrazili zabrinutost zbog pritisaka na srpski narod na Kosovu i Metohiji i upozorili da institucije samoproglašenog Kosova nesmetano nastavljaju sa procesom koji vodi ka stvaranju etnički čistog albanskog prostora, na kojem dugoročno ne bi bilo mjesta za Srbe, ali ni za ostale nealbanske zajednice.