И даље је највише обољелих у Јужнобачком округу и Београду, гдје је пријављена епидемија. Да би се даље ширење сузбило, потребно је вакцинисати сву дјецу која нису комплетно вакцинисана, каже за РТС епидемиолог Градског завода за јавно здравље Србије Ивана Беговић Лазаревић и додаје да они који имају симтоме треба да остану код куће.

Прије 10 дана у Београду је било регистровано 492 обољелих од великог кашља, а сада се приближавамо броју од 600 пријављених случајева, највише у узрасту од 10 до 19 година. Предњаче дјеца узраста од 12, 13 и 14 година која су се углавном заразила у школи.

- Овај број вјероватно треба помножити два или три пута да бисмо добили реалну слику, јер многи се нису јавили љекару - каже Ивана Беговић Лазаревић.

Истиче да овако велики број обољелих није очекиван, јер не само посљедњих година, већ читаве претходне деценије није било пуно случајева. Проблем је и што немамо жељени обухват од 95 одсто вакцинисаних, али додаје да вакцина не штити читавог живота.

- Највише оболијевају деца у узрасту од 12 до 14 година, која су комплетно вакцинисана са двије до три године. Послије 10 година од имунизације више нисте заштићени. Такође, ако једном прележите велики кашаљ не стичете доживотни имунитет, можете да оболите и два, три пута пута у току живота - наводи докторка Беговић Лазаревић.

Поручује да се најчешће компликације јављају код одојчади, код којих може доћи и до упале плућа, а у том узрасту је и највећи ризик од смртног исхода.

Објашњава да су симптоми на почетку слични прехлади, без специфичног кашља, да би се онда током неколико недеља тај кашаљ интензивирао и може да траје и до осам недеља.

- Да би се даље ширење сузбило, потребно је сву дјецу која нису комплетно вакцинисана, а они који имају симтоме треба да остану код куће, јер је ријеч о бактеријској инфекцији - додаје Беговић Лазаревићева.

Према трогодишњем плану имунизације, тек од сљедеће године предвиђена је вакцинација старијих узраста и то прије свега дјеце која иду у 8. разред.

Пратите нас и путем Вибера