Naša Jovana je rođena 20. januara 2001, na Jovanjdan. Sveti Jovan nam je dao našu Jovanu, a Sveti Jovan nam ju je i uzeo. Baš juče, 6. oktobra, kada je i umrla, bio je praznik Začeće Svetog Jovana – kaže kroz suze Ana, kako je svi zovu.

Suprug Bojan, koji je juče izašao iz kovid bolnice u Kruševcu, otišao je danas u Niš, gdje je u kliničkom centru preminula Jovana na respiratoru, da preuzme tijelo svoje jedinice.

– Bojan je dobro prošao s koronom, izašao je iz bolnice na dan kad nam je Jovana umrla. Kupio je drveni sanduk, da u njega stavimo limeni u kome je Jovana. Ni da je obučemo za sahranu ne možemo. Ni posljednji put ne mogu da vidim svoje dijete. Kako ćemo s ovolikom tugom i žalosti. Sahranjujemo dete od 20 godina, koje je nosilo dvoje djece. I još je sahranjujemo na ovakav način. Kamo sreće da smo svi mi pomrli, a da je ona živa. Samo da su mi nju spasli, pa i da nisu djecu, imala bi ona još djece – plače majka Ana, piše Kurir.

Ona kaže da je Jovana počela da kašlje i imala je blagu temperaturu.

– Ali ič nije htjela kod ljekara. Za živu glavu nismo mogli da je otjeramo kod doktora. Popila je panadol i spala joj je temperatura, ali poslije dva dana se vratil, nije mogla ni da diše. Kad je počela teško da diše, uzeli smo je i odveli. Na prvom, brzom testu je bila negativna, tek je PCR pokazao da ima koronu. Odmah su je prebacili u Niš. I za dva dana sam je izgubila,a prije toga je bila potpuno zdrava. Nisam je ni čula ljudski, nije mogla da diše, njen vjerenik mi je rekao da je ni ne zovemo, da je poštedimo. Ali, ništa nije vrijedilo – priča Ana.

Jovana je, kaže njena mama, bila presrećna što će dobiti djecu s Milošem, iako je sve bilo neplanirano i iznenada. Već drugu godinu su bili u vezi.

– Nosila je djevojčicu, a za drugu bebu nisu mogli da vide na ultrazvuku kog je pola. I sad svo troje odoše pod zemlju. Šta ćemo mi sami, kako ćemo bez nje. Ostah i bez deteta i bez unučića – plače Ana, koja će sutra u 14 sati na vječni počinak ispratiti kćerku.