У Србији су у планинским пределима екстремно ниске минималне температуре ваздуха, чак до -15 степени, колико је измјерено на Златибору. Међутим, према временској прогнози метеоролога Ивана Ристића, у суботу и недјељу, 18. и 19. јануара, најхладнији дио Европе биће Панонска низија јер ће топлотна купола изнад већег дијела Европе условити јаку инверзију и ледени викенд.
Ристић напомиње да би у случају да је сада љето постизали рекорде и максималне температуре би биле око 40 степени.
"Хладним таласом за викенд биће захваћена Војводина код нас. Очекују се ниске температуре, ниски облаци, могућа је и магла. Тек од понедјељка - уторка ће то почети да се нарушава, слабиће антициклон и тада иде мање отопљење, а затим поново стиже захлађење крајем сљедеће недјеље", каже Иван Ристић.
Према његовим ријечима, послије Божића је услиједио продор арктичког ваздуха. Снијега је било много више јужније, и Македонија, Црна Гора и Грчка су завејане, на Јадрану је бура.
"Још увијек је над нама хладан ваздух, а од сутра, прекосутра, топлотна купола почиње полако да се ствара негдје изнад Њемачке, Пољске, Данске, због чега на висини има пуно топлог ваздуха. У петак ће топао ваздух почети да се спушта према нама и за викенд ће бити изнад нас. То ће проузроковати јаку инверзију - у низији ће бити хладно, а на планинама ће бити више сунца и биће осјетно топлије него што је било ових дана, али ће и даље јутра бити хладна и зато неће доћи до топљења снијега", објашњава Ристић.
На планинама, рецимо на Златибору, гдје је тренутно најхладније, неће бити јаког вјетра, вријеме ће бити много пријатније и температуре ће се кретати од 3 до 5 степени. Током викенда очекује да дође до "попуштања", прво на вишим надморским висинама, а затим ће сљедеће недјеље услиједити слабљење антициклона и у Војводини.
"На сјеверу Србије, гдје ће бити најхладније током викенда, почеће температура да расте и највјероватније да ће у цијелој земљи у сриједу температура бити између 5 и 10 степени Целзијуса. Отопљење би могло да потраје два дана и послије тога, следећег викенда, очекује нас нова промјена времена, пад температуре", каже Иван Ристић.
Истиче да топлотна купола зими није честа појава, а када се појави у хладном периоду године има потпуно контра ефекте. Подсјетимо, прошле године у јулу и августу због "топлотне куполе која се заглавила изнад Србије вишенедјељни топлотни таласи одржавали су температуру ваздуха и до 40 и више степени".
Међутим, сада "долази до јаке инверзије и до хлађења слоја близу земље, до око 500 метара надморске висине максимално".
"Доњи слој се хлади, док је горе топао ваздух и онда се ствара магла или ниски облаци. Љети је обрнуто и сваки дан буде све топлије у приземљу и долази до обарања температурних рекорда. У питању је стабилна структура која се тешко нарушава, зато ће и сада требати времена да се вријеме промијени. Не може за један дан да дође до промјене зато што је топлотна купола тако стационирана да је заобилазе сви фронтови. Тако је и љети и зими", каже Ристић.