"Та количина можда не звучи пуно, али кад погледамо да у тој утакмици нисмо баш имали традицију од неких 50, 60 или 100 година, него да смо тек пре неколико деценија кренули на нивоу брендова и на нивоу озбиљног позиционирања, треба да будемо изузетно задовољни резултатима и да знамо да имамо много шанси да се ти резултати повећавају", рекао је он за Тан‌југ након отварања "Ракија феста" који се одржава данас у Београду.

Јовановић је додао да Србија највише ракије извози у Хрватску, Њемачку, САД, као и да се отворило тржиште Канаде и да су то циљна тржишта. Све више ракије се, како је додао извози и у околне земље у којима постоји култура пијења сличних пића, као што су Бугарска, Хрватска, Босна и Херцеговина, али и Сјеверна Македонија, преноси Тан‌југ.

"Имамо сада Уговор о слободној трговини са Кином, где ћемо у наредних 10 година доћи до нула стопе царине, тако да свакако има огромног простора за даљи раст извоза, али и огромног простора за рад на напредовању наших произвођача на брендирању и на једном заједничком координисаном наступу наше државе ка тим тржиштима", рекао је Јовановић.

Он је нагласио да у Србији има око 1.000 регистрованих произвођача ракије и да је наш најзначајнији бренд домаћа ракија од шљиве.

"Шљива је веома важна и важно је зато неговати сортименте здравих садних материјала, јер је то полазна основа код било које прехрамбене индустрије, па и индустрије ракије", рекао је он.

Јовановић је додао да би се ојачала производња не само ракије од шљиве већ и других, Србија треба да негује квалитет, да има континуитет у том квалитету, али и да има озбиљне количине са којима може да изађе на тржиште.

"Да ти брендови који се појављују као брендови на међународном тржишту, просто се представљају као озбиљне фирме и озбиљни бизниси са једном здравом и стабилном стопом раста, да би та тржишта могла нас да препознају као кредибилне партнере", рекао је Јовановић.

Пратите нас и путем Вибера