Предсједник Србије Александар Вучић подсјетио је на почетку обраћања Савјету безбједности УН да је 19. априла навршено 11 година од најважнијег договора Београда и Приштине о нормализацији односа, чији је један од потписника била и ЕУ.
Једанаест година касније, иако су Срби испунили све услове, ЗСО није ни на хоризонту, рекао је предсједник и додао: Ових 11 година су биле године неиспуњених обећања, изговора и неистина, случајне или намјерне неспособности ЕУ као гаранта договора да покрене ствари са мртве тачке, што је резултирало правним насиљем и физичким малтретирањем Срба.
Осврнувши се на извјештај о раду УНМИК-а, Вучић је рекао да је Приштина намјерно створила неподношљиве услове за опстанак Срба на Косову и Метохији и подсјетио да је хитна сједница одржана на захтјев Републике Србије, да су привремене институције на тзв. Косову проузроковале тензије.
Србија је Савјету безбједности УН представила све што се догодило, правно насиље, физичко насиље и селективно таргетирање Срба на КиМ. Сви чланови СБ УН су процијенили да су наши аргументи и поднесене жалбе били у складу са чињеницама, рекао је он.
Осврнувши се на укидање динара, Вучић је рекао да је то кулминација продужене етнички мотивисане кампање против Срба и других неалбанаца.
"Потези приштинских власти погађају сваког подједнако, без обзира на узраст и пол и све у оквиру шовинистичке агенде усмјерене ка креирању велике Албаније", рекао је Вучић.
Од 8. фебруара 2024. до данас одржано је пет разговора, једини опипљив исход ових напора било је излагање правих мотива Приштине, рекао је предсједник.
"Главни преговарач и Куртијев партнер у прогону потврдили су да њихове намјере да укину динар јесу намјере да потпуно искорене српско становништво на Косову и Метохији", рекао је предсједник.
Вучић је оцијенио да је Приштина "посвећена великој Албанији и тој хегемонији."
"Умјесто да буде санкционисан, Куртијев режим је стално награђиван. Истовремено траје константна репресија од стране Албанаца", рекао је Вучић и подсјетио на произвољна хапшења, малтретирања Срба, нападе, конфисковање имовине, забране увоза српске робе...
Специјална представница генералног секретара УН и шефица УНМИК-а Каролине Зијаде представила је редовни шестомјесечни извјештај о раду Мисије УН на Косову и Метохији.
Зијаде је навела да је међународна заједница незадовољна напретком политичког дијалога и оцијенила да је "ниво неповјерења висок".
Такође је изразила забринутост због укидања српског динара и наду да ће "рјешење бити нађено".
Пуна примјена договора под покровитељством ЕУ мора да буде приоритет како би се избјегле кризе које су се до сада појављивале, оцијенила је Зијаде и позвала на формирање Заједнице српских општина.
Похвалила је Приштину о на враћању земље манастиру Високи Дечани као доказ "повјерења" и "владавине права".
Напредак се рађа из акција које се предузимају уз спремност на компромис, оцијенила је она.
Антонио Гутереш је у редовном извјештају, који се односи на период од 19. септембра 2023. до 15. марта 2024. године, навео да су, упркос извјесном напретку у имплементацији споразума постигнутих уз посредовање ЕУ, тензије између Београда и Приштине повећане, а да је безбједносна ситуација на сјеверу Косова остала крхка.
Он је истакао да није било напретка ка успостављању Заједнице српских општина упркос дипломатском притиску и изразио забринутост због примјене нове регулативе о платном промету која је, како је навео, утицала на економска и социјална права Срба и других невећинских заједница.
Позвао је на хитан разговор о отвореним питањима у оквиру дијалога уз посредовање ЕУ, како би се осигурала права свих погођених заједница и најугроженије групе биле заштићене.
Гутерес је најоштрије осудио, како је навео, озбиљан безбједносни инцидент 24. септембра у Бањској, који је довео до трагичног губитка живота и позвао на завршетак истраге и "привођење починилаца правди без одлагања".
Приштину представља предсједница привремених институција Вјоса Османи. Иначе, почетак сједнице је каснио јер је делегација Приштине задржана на улазу у зграду.
Посљедња редовна сједница Савјета безбједности УН о раду Унмика одржана је у октобру прошле године, док је у фебруару ове године на захтјев Србије, а након одлуке приштинских власти да забране употребу динара, одржана ванредна сједница СБ УН.
Вучић је, уочи пута у Њујорк, изјавио да ће доношење резолуције о Сребреници додатно нарушити односе у региону и да ће се Србија свом снагом борити против усвајања резолуције.
(РТ Балкан)
