Захтјеви да приштинске власти пристану на формирање Заједнице српских општина дио су излазне стратегије европских држава, које вјероватно покушавају да одложе гласање о чланству тзв. Косова у Савјету Европе. То за АТВ каже некадашњи дипломата Зоран Миливојевић.
Миливојевић вјерује да су европски лидери схватили да су у проблему који може довести до подривања темеља те организације. Први пут се уопште разматра чланство ентитета који нема одлике државности. У питање се доводе и принципи на којима почива сам Савјет Европе - људска права, демократија и владавина права.
"Друга ствар је што је Савјет Европе већ у старту подијељен. Има 12 држава које нису признале самопроглашену независност Косова са тенденцијом да се тај круг шири, и преко неких који јесу признали. Мађарска је рецимо примјер једне такве чланице Савјета Европе која јесте признала али која није спремна да гласа за то. И мислим да није случај Мађарске усамљен“, каже некадашњи дипломата и спољнополитички аналитичар Зоран Миливојевић.
Иако је захтјев Приштине у Парламентарној скупштини подржан на основу извјештаја који је сачинио грчки посланик и упркос гласању у том тијелу, из те земље порука да ће бити уздржани. Не треба заборавити ни италијански амандман у коме је тражено да се чланство у Савјету Европе услови формирањем Заједнице српских општина. Није случајно ни то што је предсједник Француске Емануел Макрон у разговору са Аљбином Куртијем говорио о важности формирања Заједнице а сличним рјечником се у Приштини послужио и њемачки дипломатски представник Јерн Роде.
"Оно што нама то указује је да се води оштра дипломатска борба која тако наравно не изгледа, али је сигурно тврда и сигурно да постоје супротстављени ставови. Тако да, видјећемо да ли ће до краја који ће став превладати“, каже социолог Владимир Вулетић.
Формирање Заједнице српских општина предуслов је за наставак дијалога Београда и Приштине. Свјесне су тога и западне земље које нису одустале од подршке Приштини већ можда само траже повољнији моменат, кажу аналитичари. Симптоматично је и то што, у истом тренутку, на Генералну скупштину УН-а долази резолуција о Сребреници.
Аналитичари вјерују да нарушени односи у региону одговарају Западу, јер је то уједно скретање пажње са много озбиљнијих проблема на геополитичкој сцени који су им измакли контроли.
