Ситуација са набавком лијекова у здравственим центрима на сјеверу КиМ, посебно за најтеже пацијенте је драматична.
То је изјавио др Небојша Србљак, интерниста кардиолог, шеф пејсмејкер цента и одсјека за дијагностику кардиоваскуларног одјељења КБЦ Косовска Митровица.
Здравствени центри на сјеверу Косова и Метохије у посљедњих неколико мјесеци имају озбиљан проблем са снабдијевањем лијековима, медицинским материјалом и опремом. Због тога су пацијенти, међу којима има и Срба и Албанаца, принуђени да лијекове и потребна медицинска средства купују у апотекама и плаћају их сопственим новцем, иако су осигураници РФЗО.
Др Небојша Србљак каже да је проблем велики и да љекари са сјевера Косова већ мјесецима не успијевају да га ријеше.
"Ријеч је о класичној опструкцији косовских власти на административним прелазима. Министарство здравља Републике Србије редовно шаље лијекове и медицински материјал према нашим потребама, али они не стижу до нас. Косовска администрација се, међутим, позива на своје царинске прописе о увозу лијекова, иако се они заправо не увозе, већ само дистрибуирају у оквиру здравственог система Србије", каже Србљак.
Ово није први пут да се здравствени радници на КиМ суочавају са сличним проблемима, али од жалби косовским институцијама очигледно нема вајде.
"Имали смо прије неколико мјесеци проблем с набавком кисеоника за операционе сале, који је ријешен тек послије писања у медијима и реакције међународне заједнице. Косовска царина нема ни један једини аргумент да спријечи лијекове да дођу до наших болница. Ми немамо контакт ни са једним добављачем лијекова, већ их, као дио система, добијамо од Министарства здравља Србије. И у обавези смо да лијечимо све пацијенте који припадају РФЗО, а међу њима има и много Албанаца са српским документима који користе наше услуге. Покушали смо више пута да контактирамо са косовском администрацијом у вези са овим проблемом, али они се, једноставно, праве луди", рекао је Србљак.
Лијекова неопходних за болничко лијечење у Сјеверној Митровици има, али само у појединим приватним апотекама. Неки замјенски медикаменти постоје и у апотекама које држе Албанци.
С друге стране, у здравственим центрима под контролом косовске администрације лијекова има, набављају се углавном из Турске, али њихова фармакопеја (законски прописани лијекови који су дозвољени за лијечење људи) се разликује од оне која се користи у нашем здравству.
"Ситуација је озбиљна, чак драматична", каже др Србљак и додаје:
"Управо сада, за једну онколошку пацијенткињу супруг је морао да набави терапију у Београду. А шта да раде они који немају могућност да лијек купе у апотеци или оду преко административне линије и купе га негдје у Србији? Ова опструкција рада здравствених установа на КиМ, међу којима је и КБЦ Приштина са сједиштем у Грачаници, као и сви здравствени центри широм Косова који су у здравственом систему Србије, никако није случајна. То је нама, који овдје живимо, сасвим јасно, али начин да се проблем ријеши мора да се пронађе, јер људи умиру", закључује доктор Србљак.
