U iz­vje­šta­ju se izno­se te­ške op­tužbe pro­tiv na­dbis­ku­pi­je, naj­sta­ri­je ri­mo­ka­to­ličke bis­ku­pi­je u ze­mlji, ko­ja se pros­ti­re većim di­je­lom sa­ve­zne ame­ričke države Me­ri­lend.

U ne­kim župa­ma, ško­la­ma i za­je­dni­ca­ma bi­lo je u is­to vri­je­me vi­še akti­vnih zlos­tav­ljača. Na pri­mjer, u župi Sve­tog Mar­ka u Ko­ton­svi­lu je između 1964. i 2004. ži­vje­lo i ra­di­lo 11 zlos­tav­ljača. Je­dan đakon je pri­znao da je zlos­tav­ljao vi­še od 100 dje­ce.

Vi­li­jam Lo­ri, na­dbis­kup Bal­ti­mo­ra, izvi­nio se žrtva­ma i re­kao da iz­vje­štaj "opi­su­je vri­je­me is­to­ri­je ove na­dbis­ku­pi­je ko­je tre­ba osu­di­ti; vri­je­me ko­je neće bi­ti za­ta­ška­no, igno­ri­sa­no ili za­bo­rav­lje­no".

Žrtve zlos­tav­lja­nja is­pričale su da je bi­lo po­tre­bno pre­vi­še vre­me­na za obja­vljivanje ova­kvog iz­vje­šta­ja, ko­ji je pred ja­vnost izni­o sra­mo­tne op­tužbe sa ko­ji­ma se crkva suočava već de­ce­ni­ja­ma.

Džin Har­ga­don Ve­ner je ka­za­la da ju je kao ti­nejdžer­ku zlos­tav­ljao sve­šte­nik A. Džozef Mas­kel, ko­ji je ra­dio kao sa­vje­tnik i ka­pe­lan u nje­­noj ka­to­ličkoj sre­dnjoj ško­li. 

Re­kla je da je zlos­tav­lja­nje ra­nih 90-ih go­di­na pro­šlog vi­je­ka pri­ja­vi­la crkve­nim vlas­ti­ma, ot­pri­li­ke dvi­je de­ce­ni­je na­kon što je bi­la kon­ti­nu­ira­no si­lo­va­na.

"Očeki­va­la sam da će ne­što pre­du­ze­ti 1992. Još uvi­jek sam lju­ta", ka­za­la je ona.

Pre­ma po­da­ci­ma iz iz­vje­šta­ja, Mas­kel je zlos­tav­ljao naj­ma­nje 39 žrta­va. Op­tužbe je ne­gi­rao pri­je smrti 2001. go­di­ne i ni­ka­da ni­je bio kri­vično go­njen.

AP obično ne ime­nu­je žrtve zlos­tav­lja­nja, ali je Ve­ne­ro­va sa­ma ja­vno pro­go­vo­ri­la ka­ko bi skre­nu­la pažnju na pro­blem.

Iz Mreže žrta­va zlos­tav­lja­nja sve­šte­ni­ka, po­zna­te kao SNAP, sa­op­šti­li su da se u iz­vje­šta­ju na­vo­di vi­še ime­na zlos­tav­ljača ne­go što su ja­vno obja­vi­li službe­ni­ci na­dbis­ku­pi­je. Or­ga­ni­za­ci­ja je po­zva­la na­dbis­ku­pa da obja­sni tu ne­do­slje­dnost.

U ne­kim si­tu­aci­ja­ma su žrtve pri­ja­vi­le zlos­tav­lja­nje sve­šte­ni­ci­ma ko­ji su i sa­mi bi­li zlos­tav­ljači.

U do­ku­men­tu od go­to­vo 500 stra­ni­ca na­la­ze se broj­ni pri­mje­ri crkve­nih vlas­ti ka­ko šti­te op­tužene sve­šte­ni­ke do­pu­šta­jući im, na pri­mjer, pri­je­vre­me­ni odla­zak u pen­zi­ju ili pre­mje­šta­nje u dru­ge župe.

Otac Lo­rens Bret je 1964. pri­znao da je se­ksu­al­no zlos­tav­ljao ti­nejdžera na ka­to­ličkom sveučili­štu u Ko­ne­kti­ka­tu. Po­slat je u No­vi Me­ksi­ko pod krin­kom li­ječenja he­pa­ti­ti­sa, a za­tim u Sa­kra­men­to, gdje je još je­dan ti­nejdžer pri­ja­vio da ga je Bret zlos­tav­ljao, na­vo­di se u iz­vje­šta­ju.

Ka­sni­je je pre­mje­šten u Bal­ti­mor, gdje je služio kao ka­pe­lan u ka­to­ličkoj sre­dnjoj ško­li za dječake i zlos­tav­ljao vi­še od 20 žrta­va.

Na­kon što ga je ne­ko­li­ko učeni­ka op­tužilo za zlos­tav­lja­nje 1973. godine, Bre­tu je do­pu­šte­no na­pu­šta­nje službe pod iz­go­vo­rom da se mo­ra bri­nu­ti za bo­le­snu tet­ku.

Škol­ski službe­ni­ci ni­su pri­ja­vi­li zlos­tav­lja­nje vlas­ti­ma. Ni­kad se ni­je suočio s ka­zne­nim pri­ja­va­ma i umro je 2010. go­di­ne.